Jakvinta/69
| ←POJAVA VI | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA VII |
POJAVA VII
Dolaze: GRUBEŠA, KALO-JOVAK KUMAN, MRGUD, BRANISLAV, VLASTA i ostali s vojskom.
GRUBEŠA:
Nek Božja milost mirno počiva
Nad domom ovim!
PARTENIJE:
Sa njega na vas Božji blagoslov
Neka večito sreću izliva.
GRUBEŠA (pokazujući na Jakvintu):
Ko je ono... Žena?
DOBROSLAV:
Moja osveta.
GRUBEŠA:
O, tužni striče, osvećen si već!
Jakviita više nije kraljica,
Potučena je vojska njezina!
Stribor i Ratko s njome zajedno
Preko Bojane pobegoše sad.
Od otmičara krunu otesmo
Oni nam neće više smetati.
DOBROSLAV:
Bar ne Jakvinta!
MRGUD (prilazi lešu):
Nije mogućno?! To je Jakvinta?
GRUBEŠA, KALO-JOVAN, VLASTA i BRANISLAV (prilaze lešu):
Jakvinta?!
DOBROSLAV:
Jes!! Ja sam ono dovršio sad.
Što ste junački jutros počeli!
GRUBEŠA:
I ona dakle ode sa sveta?
O, grešna ženo! Sa prestola tvog
Osvetnim mačem što si vladala,
Neka te Gospod za to osudi,
U čijoj ruci milost počiva
Sa ljutom kaznom! A ti, igumne,
Sahrani telo ko što pristoji
Kraljici, koja zemljom vladaše.
KALO-JOVAN:
O, svetli kralju!
Na tvojoj glavi sija kruna već.
Dozvolte da vam prvi čestitam
Pobede venac lavrovi.
GRUBEŠA:
Hvala, vojvodo!
Nek višnji s neba, štiti i od sad
Imperatora grčke države!
Prijateljstvo mu moje nosite
Moleć’ u njega iste milosti! (rukuju se.)
KALO-JOVAN:
Hvala vam kralju!
Veselijega nema glasnika,
Ko što ću skoro otići mu ja.
MRGUD:
I mi, glavari srpskih plemena,
Zahvaljujemo imperatoru!
KALO-JOVAN:
GRUBEŠA:
A sad hajdemo domu božijem
Molitva nek nam dušu zapoji
Blaženim dahom divne svetinje! (Dobroslavu)
Hajd sa mnom striče, svetom oltaru
Sinovac će te sada odvesti!
(Manastirsko zvonce zvoni. On ga uzima za ruku i ulaze u crkvu.)
ZAVESA PADA
|