Јаквинта/56
| ←ПРОМЕНА I | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА II |
ПОЈАВА III→ |
ПОЈАВА II
Са противне стране уз трубе долазе: краљ ЂОРЂЕ, ЈАКВИНТА палошен наоружана, СТРИБОР, РАТКО, властела и војска.
ЂОРЂЕ:
У подножију стрмих планина
Грубеша војску већ разређује,
Оне им стене леђа чувају.
СТРИБОР:
За то ће бити краљу најбоље
На овом месту да их чекамо.
Измамимо их, нек нас нападну
Тиме ће махнут оне планине.
ЈАКВИНТА:
Ту чарку може Ратко почети.
ЂОРЂЕ:
Сувише вешто, али заметно!
Нападнимо их очи у очи
Ко што сам некад Грке напад'о.
Под бвдемима тврдих Шкутара
Победе нашо песма ликује.
ЈАКВИНТА:
Стриборе!
СТРИБОР:
Чујем краљице!
ЈАКВИНТА (с њиме на страни):
У боју данас буди узаме.
Јеси ли кад год привиђао што?
СТРИБОР:
Никад краљице,
Плашљивих људ то је обичај!
ЈАКВИНТА:
Ти имаш право! Узбуњена крв
Подземмог духа привидела је,
Испред светлости сенке бегају.
Није ли тако?
СТРИБОР:
Краљице?!
ЈАКВИНТА:
Не, ништа, ништа, само размишљам
О гатки, коју буде страшљивци.
ЂОРЂЕ (прилазећи им):
Мени се чини да је време већ
Хоћемо л' поћи?
ЈАКВИНТА:
Нек се полазк!
Зловољи нема места овамо
Да сумњом мрчи сјајну победу.
ЂОРЂЕ:
Јунаци напред! Хајдмо бојишту!
Копљима нашим самрт управља,
А пред њом лебди наша победа!
(Сви оду. Иза бине звуци труба и добоша оглашују започети бој.)
|