Јаквинта/4

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА IV

ПОЈАВА IV

МРГУД:
Чудне судбине!
Доброта срца нема границе,
Збаченог краља славом китити,
Народњу мржњу појит љубављу!
И Доброслав је победилац сад?
МИРКО:
И лопов, који, подлим замкама,
Привуче себи права војводска.
МРГУД:
Краљ му верује. Доброслављев миг
Краљевским срцем чврсто управља:
Он као лице, краљ је личина,
Збаченог краља. која прикрива.
МИРКО:
Мј јадни друже!
МРГУД:
Он је замишљен.
МИРКО:
За моју љубав све си чинио,
Задату реч си одржао ти,
За то ти хвала, хвала, Стеване!
МРГУД:
Краљ није треб'о тако наглити,
Ал' веруј, он ће поправити све.
Преухитрио је с’ таквом осудом.
Стричевој речи поверава сад ;
Ну нашег ума чуће разлоге
У права ће те повратити он,
А твоја слава...
СТЕВАН:
До врага с њоме .
Ништавило је славољубље све,
Ко стари калпак у прах бачени,
Који Владимир гази ногама!
Све док ти буде калпак требао
На глави ћеш га дотле носити,
Чим бољи купиш, ти под ноге с њим!
Јест! слава је моја ко калпак тај,
Што га је владар дотле чувао,
Док није бољи себи купио.
Сад с овим доле! Је ли Мргуде,
То није била лоша играчка?
О да се умем само смејати,
У кикот би се разлегало све!
Али овако, трпи, Стеване:
Док ти издајства љагу не скину.
Јсет, трпи, трпи, ако узможош !
(Оде.)
МРГУД:
Он је потресен, за њим хајдемо,
Блажити ваља срџбу праведну!
МИРКО:
Ти пођи за њим, ја ћу аа краљем,
Да неправедној таквој осуди,
Подсече крила својом милошћу.
МРГУД:
Нека ти сретно пос'о испадне.
(Мирко оде. долази витез.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.