Jakvinta/4
| ←POJAVA III | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA IV |
POJAVA V→ |
POJAVA IV
MRGUD:
Čudne sudbine!
Dobrota srca nema granice,
Zbačenog kralja slavom kititi,
Narodnju mržnju pojit ljubavlju!
I Dobroslav je pobedilac sad?
MIRKO:
I lopov, koji, podlim zamkama,
Privuče sebi prava vojvodska.
MRGUD:
Kralj mu veruje. Dobroslavljev mig
Kraljevskim srcem čvrsto upravlja:
On kao lice, kralj je ličina,
Zbačenog kralja. koja prikriva.
MIRKO:
Mj jadni druže!
MRGUD:
On je zamišljen.
MIRKO:
Za moju ljubav sve si činio,
Zadatu reč si održao ti,
Za to ti hvala, hvala, Stevane!
MRGUD:
Kralj nije treb'o tako nagliti,
Al' veruj, on će popraviti sve.
Preuhitrio je s’ takvom osudom.
Stričevoj reči poverava sad ;
Nu našeg uma čuće razloge
U prava će te povratiti on,
A tvoja slava...
STEVAN:
Do vraga s njome .
Ništavilo je slavoljublje sve,
Ko stari kalpak u prah bačeni,
Koji Vladimir gazi nogama!
Sve dok ti bude kalpak trebao
Na glavi ćeš ga dotle nositi,
Čim bolji kupiš, ti pod noge s njim!
Jest! slava je moja ko kalpak taj,
Što ga je vladar dotle čuvao,
Dok nije bolji sebi kupio.
Sad s ovim dole! Je li Mrgude,
To nije bila loša igračka?
O da se umem samo smejati,
U kikot bi se razlegalo sve!
Ali ovako, trpi, Stevane:
Dok ti izdajstva ljagu ne skinu.
Jset, trpi, trpi, ako uzmožoš !
(Ode.)
MRGUD:
On je potresen, za njim hajdemo,
Blažiti valja srdžbu pravednu!
MIRKO:
Ti pođi za njim, ja ću aa kraljem,
Da nepravednoj takvoj osudi,
Podseče krila svojom milošću.
MRGUD:
Neka ti sretno pos'o ispadne.
(Mirko ode. dolazi vitez.)
|