Јаквинта/33

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА VI



ПОЈАВА VI
Излазе из краљеве собе краљев СВЕШТЕНИК и МРГУД.


СВЕШТЕНИК:
Кчаљ те позива, светла краљице!
ЈАКВИНТА:
Како је краљу?
СВЕШТЕНИК:
Молитва му је уминула бол.
ЈАКВИНТА:
Нека му вишњи с неба помогне!
(Оде.)
СВЕШТЕНИК:
Краљ није треб’о тако наглити!
Доброслав није у кривици сам.
МРГУД:
Он беше глава целој завери:
Стеваново је хтео војводство.
Зар лажну клетву не понуди он
О Стевановој срамној издаји?
Главари о томе негодују већ,
И краљ је мор'о да га затвори,
Јер сам Бог знаде шта би изашло,
Да не послуша савет главара,
СВЕШТЕНИК:
Да Бог да!
Ал мени тако изгледа,
Да у том лежи већи сатана
Него ли што га угледасмо ми.
МРГУД:
О, свети оче ја га видим већ!
Ал' ко да краља, о том увери?
(Оду.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.