Jakvinta/33
< Јаквинта
| ←POJAVA V | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA VI |
POJAVA VII→ |
POJAVA VI
Izlaze iz kraljeve sobe kraljev SVEŠTENIK i MRGUD.
SVEŠTENIK:
Kčalj te poziva, svetla kraljice!
JAKVINTA:
Kako je kralju?
SVEŠTENIK:
Molitva mu je uminula bol.
JAKVINTA:
Neka mu višnji s neba pomogne!
(Ode.)
SVEŠTENIK:
Kralj nije treb’o tako nagliti!
Dobroslav nije u krivici sam.
MRGUD:
On beše glava celoj zaveri:
Stevanovo je hteo vojvodstvo.
Zar lažnu kletvu ne ponudi on
O Stevanovoj sramnoj izdaji?
Glavari o tome negoduju već,
I kralj je mor'o da ga zatvori,
Jer sam Bog znade šta bi izašlo,
Da ne posluša savet glavara,
SVEŠTENIK:
Da Bog da!
Al meni tako izgleda,
Da u tom leži veći satana
Nego li što ga ugledasmo mi.
MRGUD:
O, sveti oče ja ga vidim već!
Al' ko da kralja, o tom uveri?
(Odu.)
|