Јадно срце
| Јадно срце (Srce sirota) Писац: Симон Грегорчич, преводилац: Андра Гавриловић |
Лица сетна, невесела
Стоји дете слабе моћи
На чело му с’ туга свела,
А сузом му сјају очи.
Без мајке је, оца нема,
Умрли су брат и сејка,
Усамљено с’ на пут спрема
Без топлога без осмејка.
То сироче тужна чела
Ти си јадно срце моје,
Тебе гони земља цела,
Немам брата, сестре своје.
Развиј крила лаког лета
Плавом небу више себе,
Не разумеш жељу света,
Нит’ свет може схватит’ тебе!
Извор[уреди]
1894. Босанска вила. Година девета, број 20, стр. 307.
|