Везак везла Богданова љуба
На чардаку у сред Сарајева,
Везак везла, с везком говорила:
„Вез те боље, обје руке моје!
„Са лијепом Дубровачком свилом, 5
„Што сам свилу од мајке доњела;
„Да је њесам од мајке доњела,
„Нит' бих везла, нит' бих те имала,
„У Богдана господара мога.
„Ево има девет годиница, 10
„Да сам за њим млада доведена,
„Њесам ш њиме ноћцу преноћила,
„Него прву што сам доведена,
„Ито ш њиме као с мојом мајком.
„С мајком бих се мојом загрлила, 15
„А с Богданом њесам ни зборила.
„Сада, јадна, право не знам сама,
„С киме спавам, и кога ли љубим.
„Нит' га могу с очима виђети,
„Не знам ништа, нит' ми когођ каже, 20
„С ким ли спава, с ким ли вечерава,
„Кога грли, и кога ли љуби.
„Љубила га међу очи гуја,
„А црна га земља загрлила!
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 140-141.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 429-430.
