Жалост чини Копчић алајбего,
Е је њему преминула љуба,
Остало му троје сирочади:
Мала Фата дванаест година,
Але братац од седам година, 5
Треће лудо од по годинице.
Ето бегу и више жалости,
Слушајући писку и плакање
Луде ђеце за својом матером.
Најтеже му оно лудо било 10
У бешици без мајчине ране;
Шикао је Копчић алајбего,
Шикао је и ушикао је.
А Фатиму тјеше другарице:
„Не бој нам се, Фате другарице! 15
„Ако ти је преминула мајка,
„Тебе ћ' искат' од Босне везире
„За својега сина Усеина.
Ал' се дјете утјешит' не може,
Тјешио је остарали бабо: 20
„Не плач', ћерце, моје чисто злато!
„Ако ти је преминула мајка,
„Ано тије бабо остануо,
„Љубиће те боље него мајка,
„Даваћу ти свакоје понуде 25
„А кројити дибе и кадифе,
„Дивна ћу те научити веза,
„Дано везеш по свилену платну,
„На чардаку, на меку душеку.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 224-225.
