Žalost čini Kopčić alajbego,
E je njemu preminula ljuba,
Ostalo mu troje siročadi:
Mala Fata dvanaest godina,
Ale bratac od sedam godina, 5
Treće ludo od po godinice.
Eto begu i više žalosti,
Slušajući pisku i plakanje
Lude đece za svojom materom.
Najteže mu ono ludo bilo 10
U bešici bez majčine rane;
Šikao je Kopčić alajbego,
Šikao je i ušikao je.
A Fatimu tješe drugarice:
„Ne boj nam se, Fate drugarice! 15
„Ako ti je preminula majka,
„Tebe ć' iskat' od Bosne vezire
„Za svojega sina Useina.
Al' se djete utješit' ne može,
Tješio je ostarali babo: 20
„Ne plač', ćerce, moje čisto zlato!
„Ako ti je preminula majka,
„Ano tije babo ostanuo,
„Ljubiće te bolje nego majka,
„Davaću ti svakoje ponude 25
„A krojiti dibe i kadife,
„Divna ću te naučiti veza,
„Dano vezeš po svilenu platnu,
„Na čardaku, na meku dušeku.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 224-225.
