Jagnje i kurjak
| ←Lav i miš i lisica | Jagnje i kurjak Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Krmača i kurjačica→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Jagnje, bežeći od kurjaka, za uteći i izbaviti ga se, pribegne u jedan hram bogova. „Zlo si pribežište našao”, — reče mu vuk. — „Kako te tu popovi nađu, zaklaće te na žertvu bogovom. „Volim“ — odgovori jagnje — „bogovom žertva biti, nego tvojim krovožažduštim čeljustima hrana”.
Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s njim najslavnijim načinom rastati. Ovo se govori za one koji za pokazati se samo da su hrabri junaci ne mare na koji će način poginuti, a ovo je sasvim ludo i beslovesno. Velika je različnost: zakono i pravedno za otečestvo vojujući krov proliti, ili samo za inat, za beslovesnu jarost i ustremljenije, ili u krađi i lupeštvu život izgubiti. Prvo je delo pohvalno, viteško i slavno; a ftoro je toliko koliko na vešali visiti i skupa sa životom čest i dušu svoju izgubiti. Huda i luda mnjenija oni ljudi o hrabrosti i junačestvu imadu koji misle da se to samo u tom sostoji za život svoj ne mariti, i s jednakom budalaštinom ili ubiju ili ubijeni budu. Čovek koji zna da bez uzroka ni konja, ni vola, ni psa ne valja života lišiti, može li tako zveronaravan, lud i besan biti da svoj ili podobnoga sebi čoveka život za bagatelu vmenjava i drži?
Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome ništa nije kriv. Ova se ljuta i prokleta dela onde tvore gdi nejma dobrih zakona ni upravljenija. Ljudi! Ljudi! Hoćete li kadgod na nebo pogledati i pomisliti da je bog nad vami, koji vas gleda i vidi, i koji će vam suditi? Je li moguće da je od toliko stotina godina među vami hristjanski zakon, i da jošt ne znate da onaj koji nije kadar i neće i svom neprijatelju i zlotvoru prostiti, niti je, niti može biti hristjanin? A u vreme mira krov človečesku proliti i života ga lišiti, — takovi niti je kad verovao niti veruje Hrista, no samoga dijavola, kome s takovi deli služi. Evo reči samoga Spasitelja Hrista: „Tvorjaj djela dijavolja ot dijavola jest!” Koja polza rečma nazivati se hristjaninom, a deli služiti samome satani?
Dakle, oni koji su takovi, ili nek prestanu od takovih prokletih i vražjih običaja i dela, i neka uvedu između sebe poredak, zakone i sud, ili barem neka ne lažu, nego neka se i slovom Hrista odreku, kojega prosvetu, nauku i pravdu niti slušaju niti poznaju. Oni kad se među sobom pozdravljaju, vele jedan drugom: „Svetao ti obraz!” Ovo je prekrasni pozdrav! Ali valja čisto znati da oni koji uvreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju i druge lupeškim načinom ubijaju, oni su za vešala. A može li ikada svetao obraz biti onoga ko je dostojan da na vešali visi! Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i poganin. Ali će se pokajati? Onaj pokajati koga je srce tako opoganjeno da u vreme mira čoveka može ubiti, — nikad doveka! On ne zna šta je pokajanije, nego samo u vreme bolesti laže, i hoće boga da prevara. No misle takovi da su hrabri junaci. I u tome se ljuto varaju, niti znadu što je pravo, razumno i pošteno junačestvo. Kako će biti junak onaj koji nije kadar s sobom vladati, s razumom i pameću sebe zauzdati, i pravedno i pošteno na svetu živiti? Njegovo je junačestvo skotsko i zversko kako sviju aramija, lupeža i pustahija.
Ako, po slučaju, ova knjiga i među te ljude dođe gdi se višerečeni zli običaji jošte nahode, neka ne prime ove reči oni koji su među njima pošteni, razumni i dobrodjeteljni, i sebi na beščestije i ukorenije: ovo se samo za zle razumeva i govori. Ja sam živio s njima, i znam da se nahode između njih premnogi blagorodnomisleći, prepošteni i slavni ljudi, koje ja visoko počitujem i više ljubim nego oni mogu sebi predstaviti. I opet: za zle se ovo govori, za koje i sveto Evangelije ovako govori i piše. Dakle, za živoga boga, poredak uvodite među se, izberite sebi poglavara i dajte sebi zakone dobre, po kojima ko se god ne bude vladati i upravljati, da se s sudom nakazuje, a ne bez suda i kako ko hoće i može. I na ovi način, uvereni budite da ćete biti dika i slava našega roda i imena, i tada biće vam pred bogom i pred svetom svetli i presvetli obraz, i bićete uprav svobodni, hrabri i slavni narod; koje vam želi srce i duša moja od blagoga boga doveka.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|