Ђурђева Јерина (МХ)

Извор: Викизворник


Ђурђева Јерина

0001 Није љепши цвијет процвјетао,
0002 Што је сада на нову годину,
0003 У онему Смедерову граду,
0004 А у оне зенђил удовице,
0005 Удовице Ђурђеве Јерине.
0006 У ње се је ћери породила,
0007 По имену китна Анђелија.
0008 Јоште Анђи ни земана нема,
0009 Нема њоме ни петнаест љета,
0010 Да је таке у Турчина нема,
0011 У Турчина ни у каурина.
0012 То се чудо подалеко чуло,
0013 По крајинам и по краљевинам,
0014 То зачуо Филип-Беговићу,
0015 У Загорју, пољу широкоме,
0016 Па просио китну Анђелију
0017 И њему је цура забавила,
0018 Не ће она Филип-Беговића.
0019 Најпослије Анђу запросиле,
0020 Запросиле паше и везири,
0021 Свијем им је она зафалила,
0022 Анђе од њих ниједнога не ће.
0023 Најпослије Анђу запросио,
0024 Запросио беже Љубовићу,
0025 Невесиња поља широкога,
0026 Не ће она бега Љубовића.
0027 Најпослије цару запросио,
0028 Запроси је травнички везире,
0029 И њему је млада забавила.
0030 Запроси је Краљевићу Марко,
0031 Не ће она Краљевића Марка.
0032 Најпослије њу су запросили,
0033 Запросили дван’ест капетана
0034 Од Лисика девет ђенерала.
0035 Најпослије Анђу запросио,
0036 Запросио султан-Имбрајиме,
0037 Од Стамбола, од бијела града.
0038 Не ће она султан-Имбрајима.
0039 Најпослије Анђу запросила,
0040 Запроси је круна ћесарова,
0041 А од Беча, града бијелога.
0042 Не ће она круне ћесарове.
0043 Ни то вр’јеме дуго не бијаше,
0044 Излазила и година дана,
0045 А ниједне нема муштерије.
0046 Још да видиш зенђил удовице,
0047 Оде она у кавез одају,
0048 Гдјено сједи китна Анђелија,
0049 Удовица кћери говорила:
0050 „Анђелије, моја кћери драга!
0051 Што се, душо, удавати не ћеш?
0052 Ако хоћеш голема јунака,
0053 Ево теби бега Љубовића.
0054 Ако не ћеш бега Љубовића,
0055 Ево теби силна каурина,
0056 Каурина Филип-Беговића,
0057 Од Загорја, поља широкога.
0058 Ако не ћеш Филип-Беговића,
0059 Ето силна теби господара,
0060 Од Травника травнички везире.
0061 Ако не ћеш травничког везира,
0062 Ето теби султан-Ибрајима,
0063 Од Стамбола, од бијела града.
0064 Па ћеш бити ти царица млада,
0065 Запов’једат с бутум царевином,
0066 Па ћеш бити султанија млада.“
0067 Мисли она, не чује је нико,
0068 Ма је чује Јуре провидуре,
0069 Удовици тихо одговара:
0070 „Госпођице, зенђил удовице!
0071 Што ћеш дати Анђу за Турчина,
0072 Је ли нема бољијех јунака?
0073 Ако хоће голема јунака,
0074 Ето њоме Краљевића Марка;
0075 Ако не ће Краљевића Марка,
0076 Ето њоме дван’ест капетана;
0077 Ако не ће дван’ест капетана,
0078 Ето њоме девет ђенерала;
0079 Ако не ће девет ђенерала,
0080 Ето њоме круне ћесарове,
0081 Па ће бити ћесарица млада,
0082 Запов’једат са свом царевином.“
0083 Кад то чула зенђил удовица,
0084 Јако ми се она наједила.
0085 Па му једну дала заушницу.
0086 Како га је лако ударила,
0087 Пукоше му обје јагодице.
0088 Мучи Јуре, ништа не говори.
0089 Удовица б’јелу књигу пише
0090 Ка Стамболу, ка бијелу граду,
0091 Овако ми у тој књизи пише:
0092 „О мој зете, султан-Имбрајиме!
0093 Мореш знати, мореш запазити,
0094 Није давно годиница дана,
0095 Да си пито моју ћеру драгу,
0096 Тад још није од удаје била.
0097 Сад дјевојка узгојила лице,
0098 Узгоји за голема јунака.
0099 Ако ти је она омиљела,
0100 Она твоја, а ти си ми њезин,
0101 Купи свате, ајде по дјевојку.
0102 Ти искупи хиљаду сватова,
0103 Толико их могу причекати.“
0104 Кад је књигу накитила била,
0105 Накитила, па је отпремила.
0106 Када цару ситна књига дође,
0107 На књизи је печат проломио,
0108 А по њоме очи оборио.
0109 Књигу штије, а смије се на њу,
0110 Одма купи хиљаду сватова,
0111 Коњаника, ниједног пјешака,
0112 Кудгод иде, Смедерову сиде,
0113 А до куле зенђил удовице.
0114 Лијепо их она причекала,
0115 Све сватове испод б’јеле куле,
0116 Поглава на бијелу кулу,
0117 Па но сједу около трпезе,
0118 Теменат им лијеп учинила.
0119 Ту су ноћцу преноћили били.
0120 Док је сутра јутро освануло,
0121 Освануло и сунце грануло,
0122 Завикоше кићени чауши:
0123 „Азурала кита и сватови!
0124 Хомо свати да но путујемо,
0125 Далеко је, да не замркнемо,
0126 Кратки данци, а дуги конаци,
0127 Да по ноћи ми не изгинемо.“
0128 Свати су се на ноге скочили,
0129 Па коњима хитају колане,
0130 Удовица с дарим исходила,
0131 Па дарова киту и сватове,
0132 Цару даде коња под оправом.
0133 Отолен су свати одлазили
0134 Пјевајући, коње играјући
0135 И мећући из малих пушака.
0136 Ни то њоме није веле било.
0137 Излазила годиница дана,
0138 Још да видиш зенђил удовице,
0139 Гдје дозивље до два сина своја,
0140 А на име Грга и Николу:
0141 „Гдје су мени до два сина моја,
0142 До два сина, два Деспотовића?“
0143 Овако им она бесједила:
0144 „Да сте с двора кучку отпремили,
0145 А камо ли своју сестру драгу,
0146 У вријеме од године дана,
0147 Пошли би и њоме у походе.“
0148 То су дјеца једва и чекала,
0149 Па су хитре коње направили,
0150 Добре јесу коње поклопили,
0151 Па одоше ка Стамболу граду.
0152 По том дјеца одлазила била,
0153 Још да видиш кучетину мајку,
0154 Сједе она, б’јелу књигу пише,
0155 Па је пише султан-Имбрајиму,
0156 Овако му у тој књизи пише:
0157 „О мој зете, султан-Имбрајиме!
0158 Ето к теби до два сина моја,
0159 До два сина, до дв’је твоје шуре,
0160 Држ’ их тамо, не пуштај их амо;
0161 Ако би их ти пуштао амо,
0162 Није добра, нити му се надај.“
0163 Па је књигу отпремила стара,
0164 Прије дјеце књига салазила,
0165 А на кули цара не имаде,
0166 Него Анђе, царева љубовца.
0167 Она ми је књигу узимала
0168 И по књизи слова проучила.
0169 Кад видјела, што та књига каже,
0170 Од отале на ноге скочила,
0171 Па се шеће преко б’јеле куле,
0172 Често гледа на прозорје млада,
0173 На прозорје у поље зелено,
0174 Хоће ли гдје браћу упазити?
0175 Док упази до два брата своја,
0176 Па од куле врата отворила,
0177 Па пред браћу ишетала била,
0178 Под њима је коње прихитила,
0179 Коње прима, за здравље их пита,
0180 Највише за кучетину мајку.
0181 Води коње у топле подруме,
0182 Оба брата на бијелу кулу,
0183 Уведе их у шикли одају,
0184 Полаже им пива и јестива,
0185 Служи њима гојена сестрица,
0186 М’јеша она мађилуке тешке,
0187 Вина њима од седам година,
0188 А ракије од дван’ест година,
0189 Докле браћу опјанила била.
0190 Гдје су стали, ту су и заспали,
0191 А заспали кано и заклани.
0192 Кад то видје царева љубовца,
0193 На ноге им меће букагије,
0194 А на руке двије лисичине,
0195 А на врат им алку оковану,
0196 У алци је седамдесет ока.
0197 Свака ока од сухога злата.
0198 Добро браћу утврдила била,
0199 Па излази на прозор од куле,
0200 Попогледа у поље зелено,
0201 Док упази свога господара,
0202 Гдје се враћа с лова из планине.
0203 Преда њ млада ишетала била,
0204 Коња прима, за здравље га пита:
0205 „Јеси ли се, царе, уморио
0206 И јеси ли коња ознојио,
0207 Јеси ли ми лова доносио?“
0208 Ал говори царе господаре:
0209 „Моја каде, моја љуби драга!
0210 Ја се, царе, н’јесам уморио,
0211 Нити мога коња ознојио,
0212 Нити сам ти лова уловио.“
0213 Ал говори царица му драга:
0214 „Ја сиједим на бијелој кули,
0215 Па сам теби лова уловила,
0216 До два брата, два Деспотовића,
0217 Оба сам ти, царе, заковала,
0218 Па им русу осијеци главу.“
0219 Ал говори царе господаре:
0220 „Мучи, љуби, зуб те заболио,
0221 Гдје ћеш твоју браћу изгубити!“
0222 Оде царе на бијелу кулу,
0223 А за њиме љуби пристанула,
0224 Док дођоше у шикли одају,
0225 Пробуде се два рођена брата,
0226 Каже љуби цару господару:
0227 „Удри сабљом и десницом руком
0228 Гргу брата про бијела врата,
0229 Нека виђу, како жица крвца
0230 У мог брата из бијела врата.“
0231 Опет њоме царе говорио:
0232 „Мучи, љубо, да од Бога нађеш,
0233 Гдје ћеш твоју браћу погубити?“
0234 Ал говори вјенчана љубовца:
0235 „Удри царе, отпала ти рука!
0236 Мога брата по бијелу врату,
0237 Нека виђу, како жица крвца
0238 У мог брата из бијела врата.“
0239 Не ће царе, оде преко куле.
0240 Кад то видје кучетина љуби,
0241 Да јој браћу погубити не ће,
0242 Упаде ми у шикли одају,
0243 Па узимље иглу везилицу,
0244 Обојици очи извадила,
0245 Опрости им и ноге и руке,
0246 Дигне с врата алку оковану,
0247 Одведе их низ бијелу кулу,
0248 На добре их коње поставила,
0249 Ћорава је оба отпремила.
0250 Добри су их коњи односили,
0251 Не носе их Смедерову граду,
0252 Него су их били одводили,
0253 Одводили на Бањане равне,
0254 А до куле милог им даиџе,
0255 А даиџе Конеглића Јуре.
0256 Служи Јуре крсно име своје,
0257 У кули су сва господа редом,
0258 Међу њима Црнојевић Иво,
0259 Па погледа на демир пенџеру,
0260 Док упази до два побратима,
0261 Док повикну Црнојевић Иво:
0262 „Сада шућур, милу Богу фала,
0263 Ево нама до два побратима!“
0264 Кад их видје Иво у невољи,
0265 Преда ње је ишетао Иво,
0266 Под њима је коње прихитио,
0267 Па их води на бијелу кулу,
0268 Па их стави за добру трпезу.
0269 Сједе они, разговарају се.
0270 Све им Грго по истини каже,
0271 Све им своје јаде изјадио,
0272 А повикну Црнојевић Иво:
0273 „О мој побре, Деспотовић-Грго!
0274 Да ну, побре, да те оженимо.“
0275 Ал говори Деспотовић Грго:
0276 „О мој, побре, Црнојевић-Иво,
0277 Ко ће, побре, за ћорава поћи?“
0278 Кад је Иво гласе разумио,
0279 Од отале на ноге скочио,
0280 Па но о де к б’јелој кули својој,
0281 Па но нађе своју сестру драгу,
0282 Па је сестри тихо бесједио:
0283 „Анђелије, моја сестро драга!
0284 Да ну, Анђе, да те удомимо
0285 За мојега побратима драга,
0286 Побратима Деспотовић-Грга.“
0287 „ „А не лудуј, брате од матере!
0288 Ко ће брате за ћорава поћи?“ “
0289 Кад је Иво тега разумио,
0290 Своју сестру и не пита више,
0291 Нег полеће на горње таване,
0292 Па улази у кавез одају,
0293 Гдјено млађа сједи му сестрица,
0294 А на име Аница дјевојка,
0295 Па Аници брате бесједио.
0296 „Моја сестро, Анице дјевојко!
0297 Хоћеш, сестро, да те удомимо
0298 За мојега побратима драга,
0299 Побратима Деспотовић-Грга?“
0300 Ал говори Аница дјевојка:
0301 „О мој брате, Црнојевић-Иво!
0302 Питај моју старију сестрицу,
0303 Нека пусти благосове сестра,
0304 Па за Грга ја ћу поћи млада.“
0305 Још да видиш Црнојевић-Ива,
0306 Узме сестру за бијелу руку,
0307 Па је води низ бијелу кулу,
0308 Конеглићу на бијелу кулу,
0309 Добавише попа редовника,
0310 Па Анчицу за Грга вјенчали;
0311 На добре их коње поставили,
0312 Смедерову граду отпремили.
0313 Кудгод су ми они одлазили,
0314 Смедерову граду салазили,
0315 А пред кулу зенђил удовице,
0316 Удовице Ђурђеве Јерине,
0317 Уз кулу су излазили били.
0318 Ни то вр’јеме ни за веле било,
0319 Испунило девет се мјесеци,
0320 Чедо рађа Гргова љубовца,
0321 Мало чедо, ма је мушка глава,
0322 Зламенито, чедо племенито.
0323 На челу му звијезда даница,
0324 На прсима сјајна мјесечина,
0325 А на руци уписана ћорда.
0326 То видјела зенђил удовица,
0327 Видјела је чедо племенито,
0328 Племенито, па и знаменито.
0329 Сједе она, б’јелу књиге пише,
0330 Па је пише султан-Имбрајиму:
0331 „О мој зете, султан-Имбрајиме!
0332 Грга ти се шура оженио,
0333 Љуби му је чедо породила,
0334 Мало чедо, ма је мушка глава,
0335 Знаменито чедо, племенито:
0336 На челу му звијезда даница,
0337 На прсима сјајна мјесечина,
0338 А на руци уписана ћорда.
0339 Ну послушај, о мој зете драги!
0340 Ти подигни бутум царевину,
0341 Крећи војску Смедерову граду,
0342 Све пос’јеци мало и велико,
0343 И пос’јеци оба сина моја.
0344 И до њих ми мог унука малог.
0345 Па пороби пребијелу кулу,
0346 Води мене ка Стамболу граду.“
0347 Кадно дође књига шаровита,
0348 А на руке султан-Имбрајима,
0349 Књигу штије и смије се на њу.
0350 За то царе ништа и не хаје,
0351 Излазило по године дана,
0352 Нема цара ни од цара гласа.
0353 Кад то видје зенђил удовица,
0354 Да јој царе салазити не ће,
0355 Разболи се без болести стара.
0356 К њом доходи невјестица млада,
0357 Невјестица, Гргова љубовца,
0358 Па је њоме говорит станула:
0359 „Што је теби, мила мајко моја!
0360 Нерођена колик и рођена.“
0361 Одговара невјести свекрва:
0362 „Прођи ме се, невјестице драга!
0363 Умр’јет хоћу, пребољети не ћу,
0364 Чини ми се на срдашцу моме,
0365 Да кад пођеш Загорју на воду,
0366 Донесеш ми кондир воде хладне,
0367 Да бих и ја пребољела стара.“
0368 Невјестица срца милостива
0369 Одлазила Загорју на воду
0370 Кад је она одлазила била,
0371 Онда стара на ноге скочила,
0372 Па уљезе у шикли одају,
0373 Гдјено мали Јурица спаваше,
0374 Укра д’јете из бешике стара.
0375 Па га носи низ танчицу кулу,
0376 Мисли она, не види је нико,
0377 Ма је гледа Јуре провидуре,
0378 Сустопице за њом ударио.
0379 Носи д’јете мору дебеломе,
0380 Баци Јуру у море дебело,
0381 Али Јуре по мору плуташе.
0382 Кад то видје Јуре провидуре,
0383 Он се баца у море дебело,
0384 Па ухити нејака Јурицу,
0385 На сухо је њега износио,
0386 Господару своме односио,
0387 Све ’но Гргу по истини каже,
0388 Ал бесједи Деспотовић Грго:
0389 „Моја слуго, Јуре провидуре!
0390 Узми мени мог Јурицу сина,
0391 Однеси га моме милом шури,
0392 Моме шури на Бањане равне,
0393 Нека гоји мог Јурицу сина.“
0394 Господара Јуре разумио,
0395 Па Јурицу он је односио,
0396 Односио на Бањане равне,
0397 А до куле Црнојевић-Ива.
0398 Јуре каже, што је и како је.
0399 Кад је Иво тега разумио,
0400 Јурицу је гојит он стануо.
0401 Виши Јуре од године дана,
0402 Него други од двије године;
0403 Виши Јуре од двије године,
0404 Него други од четр године;
0405 Виши Јуре од четр године,
0406 Него други од осам година;
0407 Виши Јуре од дван’ест година,
0408 Него други од дваест година.
0409 Кад Јурици дван’ест годин’ било,
0410 Одведе га свој мио даиџа,
0411 Одведе га ловит у планину
0412 И человат по дугим планинам.
0413 Једно ми је јутро уранио,
0414 У планину на студену ст’јену,
0415 На ст’јени је ноге прекрстио,
0416 Преко ноге пушку прементуо!
0417 Цмили Јуре, грозне сузе лије,
0418 Мисли Јуре, не види га нико,
0419 Ма га гледа свој мио даиџа,
0420 Па је Јури тихо бесједио:
0421 „Мој Јурица, моје десно крило!
0422 Која ти је цмилити невоља,
0423 Јал ти немаш жутијех цекина,
0424 Јали си се јунак ужелио,
0425 Ужелио младих дјевојака?“
0426 Одговара Деспотовић-Јуре:
0427 „Мој даиџа, Црнојевић-Иво!
0428 Пренестало ми није цекина,
0429 Нит сам жељан младих дјевојака.
0430 Ево има трин’ест годиница,
0431 Да ме гојиш на бијелој кули,
0432 А не знадем ни оца ни мајке,
0433 Како ми се по имену зове.“
0434 Ал бесједи Црнојевић Иво:
0435 „Мој сестрићу, Деспотовић-Јуре!
0436 Бабо ти је Деспотовић Грго,
0437 А мајка ти моја је сестрица.“
0438 Све му каже, што је и како је,
0439 Одговара Деспотовић Јуре:
0440 „Мој даиџа, Црнојевић-Иво!
0441 Ја ћу поћи Смедерову граду
0442 Походити мила баба мога
0443 И старицу моју милу мајку.“
0444 Одговара Црнојевић-Иво:
0445 „Мој сестрићу, Деспотовић-Јуре!
0446 Хомо и ми на Бањане равне,
0447 Са Бањана на Нове Пазаре,
0448 Купит ћу ти хата четвртака,
0449 Од’јело ти ново сакројити,
0450 Ново ћу ти оружје купити,
0451 Па ти ајде Смедерову граду.“
0452 Па сиђоше на Нове Пазаре,
0453 Па му Купи хата четвртака,
0454 И купи му он ново од’јело,
0455 И купи му он ново оружје,
0456 Насуо му џепове цекина.
0457 Отоле је коња поклопио.
0458 Свог даиџу с Богом оставио
0459 Кудгод ми је јунак одлазио,
0460 На границу турску и каурску,
0461 Ту је јунак коња сагонио,
0462 Куд се сврће ка Стамболу граду,
0463 Куд се сврће б’јелу Смедерову.
0464 Па у мисли јунак ударио,
0465 Што ли хоће од живота свога?
0466 Да би сишо Смедерову граду,
0467 Видјет ће га стар отац и мајка,
0468 Да би јунак пошо ка Стамболу,
0469 Лако би он мого погинути:
0470 „Жалио би и отац и мајка,
0471 Ако би ја јунак погинуо.
0472 Хоћу поћи ка Стамболу граду,
0473 Ако би ја јунак погинуо,
0474 Не зна за ме ни отац ни мајка.“
0475 Па на дизгин окрену дорина,
0476 Оде јунак ка Стамболу граду,
0477 Пред кулу је цару долазио,
0478 Од куле су врата затворена.
0479 Пред кулом је коња осједнуо,
0480 Па удари уз цареву кулу.
0481 Кад на кулу цару излазио,
0482 У цареву упаде одају,
0483 Нађе цара на меку душеку,
0484 Нађе јунак цара и царицу,
0485 Па их закла кано јањче младо,
0486 Па он нађе два царева сина,
0487 Па их баци преко б’јеле куле,
0488 Обама је главу откинуо.
0489 Сађе јунак низ бијелу кулу,
0490 Па поклопи хата четвртака,
0491 Плећи даде, а бјегати стаде.
0492 Кудгод ми је јунак долазио,
0493 Право здраво био салазио,
0494 А пред кулу миле мајке своје,
0495 Госпођицу пред кућом нашао,
0496 Па је њоме Јуре говорио:
0497 „Ој Бога ти, танка госпођице!
0498 Гдје је кула Деспотовић-Грга.“
0499 Ал говори танка госпођица:
0500 „Што ме питаш за бијелу кулу,
0501 А за кулу Деспотовић-Грга?
0502 Ово кула Деспотовић-Грга,
0503 А ја јесам његова љубовца.“
0504 Кад то чуо Деспотовић Јуро,
0505 Па удари уз бијелу кулу,
0506 Па он нађе на бијелој кули,
0507 Свога баба Деспотовић-Грга
0508 И даиџу Деспотовић-Ника,
0509 Од очи је сузе оборио,
0510 Па их оба грли и целива,
0511 Вију му се они око врата:
0512 „Гдје си, Јуро, све наше уздарје?“
0513 кад то чула Гргова љубовца,
0514 Па је сина дочекала била,
0515 Па се вије њему око врата,
0516 Па ми љуби свог Јурицу сина
0517 И ту ми се она пренемогла.
0518 То видјела зенђил удовица,
0519 Па унуку она поскочила,
0520 Да пољуби у бијелу руку,
0521 Ал је Јуре од себе отисне,
0522 Па од бедре сабљу повадио,
0523 У срце је Јуре ударио,
0524 На сабљи јој срце износио.
0525 Ухити је за ноге и руке,
0526 Одрине је низ бијелу кулу,
0527 А у башчу под жуту наранчу.
0528 Ту је Јуре и њу закопао,
0529 Па изађе на бијелу кулу,
0530 На прозор је износио главу,
0531 Па погледа под жуту наранчу.
0532 Кад је земља изметнула била,
0533 Он убије кучку шаровиту,
0534 Закопа је с’ зенђил удовицом;
0535 А у башчу под жуту наранчу.
0536 Оде Јуре на танчицу кулу,
0537 Па на прозор износио главу,
0538 Па погледа под жуту наранчу.
0539 Кад је земља опет изметнула,
0540 Он узимље бабетину стару,
0541 Па је носи мору дебеломе,
0542 Бацио је у то сиње море.
0543 Није стару ни море примило,
0544 Нег на сухо њу је изметнуло.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890