Đurđeva Jerina
0001 Nije ljepši cvijet procvjetao,
0002 Što je sada na novu godinu,
0003 U onemu Smederovu gradu,
0004 A u one zenđil udovice,
0005 Udovice Đurđeve Jerine.
0006 U nje se je ćeri porodila,
0007 Po imenu kitna Anđelija.
0008 Jošte Anđi ni zemana nema,
0009 Nema njome ni petnaest ljeta,
0010 Da je take u Turčina nema,
0011 U Turčina ni u kaurina.
0012 To se čudo podaleko čulo,
0013 Po krajinam i po kraljevinam,
0014 To začuo Filip-Begoviću,
0015 U Zagorju, polju širokome,
0016 Pa prosio kitnu Anđeliju
0017 I njemu je cura zabavila,
0018 Ne će ona Filip-Begovića.
0019 Najposlije Anđu zaprosile,
0020 Zaprosile paše i veziri,
0021 Svijem im je ona zafalila,
0022 Anđe od njih nijednoga ne će.
0023 Najposlije Anđu zaprosio,
0024 Zaprosio beže Ljuboviću,
0025 Nevesinja polja širokoga,
0026 Ne će ona bega Ljubovića.
0027 Najposlije caru zaprosio,
0028 Zaprosi je travnički vezire,
0029 I njemu je mlada zabavila.
0030 Zaprosi je Kraljeviću Marko,
0031 Ne će ona Kraljevića Marka.
0032 Najposlije nju su zaprosili,
0033 Zaprosili dvan’est kapetana
0034 Od Lisika devet đenerala.
0035 Najposlije Anđu zaprosio,
0036 Zaprosio sultan-Imbrajime,
0037 Od Stambola, od bijela grada.
0038 Ne će ona sultan-Imbrajima.
0039 Najposlije Anđu zaprosila,
0040 Zaprosi je kruna ćesarova,
0041 A od Beča, grada bijeloga.
0042 Ne će ona krune ćesarove.
0043 Ni to vr’jeme dugo ne bijaše,
0044 Izlazila i godina dana,
0045 A nijedne nema mušterije.
0046 Još da vidiš zenđil udovice,
0047 Ode ona u kavez odaju,
0048 Gdjeno sjedi kitna Anđelija,
0049 Udovica kćeri govorila:
0050 „Anđelije, moja kćeri draga!
0051 Što se, dušo, udavati ne ćeš?
0052 Ako hoćeš golema junaka,
0053 Evo tebi bega Ljubovića.
0054 Ako ne ćeš bega Ljubovića,
0055 Evo tebi silna kaurina,
0056 Kaurina Filip-Begovića,
0057 Od Zagorja, polja širokoga.
0058 Ako ne ćeš Filip-Begovića,
0059 Eto silna tebi gospodara,
0060 Od Travnika travnički vezire.
0061 Ako ne ćeš travničkog vezira,
0062 Eto tebi sultan-Ibrajima,
0063 Od Stambola, od bijela grada.
0064 Pa ćeš biti ti carica mlada,
0065 Zapov’jedat s butum carevinom,
0066 Pa ćeš biti sultanija mlada.“
0067 Misli ona, ne čuje je niko,
0068 Ma je čuje Jure providure,
0069 Udovici tiho odgovara:
0070 „Gospođice, zenđil udovice!
0071 Što ćeš dati Anđu za Turčina,
0072 Je li nema boljijeh junaka?
0073 Ako hoće golema junaka,
0074 Eto njome Kraljevića Marka;
0075 Ako ne će Kraljevića Marka,
0076 Eto njome dvan’est kapetana;
0077 Ako ne će dvan’est kapetana,
0078 Eto njome devet đenerala;
0079 Ako ne će devet đenerala,
0080 Eto njome krune ćesarove,
0081 Pa će biti ćesarica mlada,
0082 Zapov’jedat sa svom carevinom.“
0083 Kad to čula zenđil udovica,
0084 Jako mi se ona najedila.
0085 Pa mu jednu dala zaušnicu.
0086 Kako ga je lako udarila,
0087 Pukoše mu obje jagodice.
0088 Muči Jure, ništa ne govori.
0089 Udovica b’jelu knjigu piše
0090 Ka Stambolu, ka bijelu gradu,
0091 Ovako mi u toj knjizi piše:
0092 „O moj zete, sultan-Imbrajime!
0093 Moreš znati, moreš zapaziti,
0094 Nije davno godinica dana,
0095 Da si pito moju ćeru dragu,
0096 Tad još nije od udaje bila.
0097 Sad djevojka uzgojila lice,
0098 Uzgoji za golema junaka.
0099 Ako ti je ona omiljela,
0100 Ona tvoja, a ti si mi njezin,
0101 Kupi svate, ajde po djevojku.
0102 Ti iskupi hiljadu svatova,
0103 Toliko ih mogu pričekati.“
0104 Kad je knjigu nakitila bila,
0105 Nakitila, pa je otpremila.
0106 Kada caru sitna knjiga dođe,
0107 Na knjizi je pečat prolomio,
0108 A po njome oči oborio.
0109 Knjigu štije, a smije se na nju,
0110 Odma kupi hiljadu svatova,
0111 Konjanika, nijednog pješaka,
0112 Kudgod ide, Smederovu side,
0113 A do kule zenđil udovice.
0114 Lijepo ih ona pričekala,
0115 Sve svatove ispod b’jele kule,
0116 Poglava na bijelu kulu,
0117 Pa no sjedu okolo trpeze,
0118 Temenat im lijep učinila.
0119 Tu su noćcu prenoćili bili.
0120 Dok je sutra jutro osvanulo,
0121 Osvanulo i sunce granulo,
0122 Zavikoše kićeni čauši:
0123 „Azurala kita i svatovi!
0124 Homo svati da no putujemo,
0125 Daleko je, da ne zamrknemo,
0126 Kratki danci, a dugi konaci,
0127 Da po noći mi ne izginemo.“
0128 Svati su se na noge skočili,
0129 Pa konjima hitaju kolane,
0130 Udovica s darim ishodila,
0131 Pa darova kitu i svatove,
0132 Caru dade konja pod opravom.
0133 Otolen su svati odlazili
0134 Pjevajući, konje igrajući
0135 I mećući iz malih pušaka.
0136 Ni to njome nije vele bilo.
0137 Izlazila godinica dana,
0138 Još da vidiš zenđil udovice,
0139 Gdje dozivlje do dva sina svoja,
0140 A na ime Grga i Nikolu:
0141 „Gdje su meni do dva sina moja,
0142 Do dva sina, dva Despotovića?“
0143 Ovako im ona besjedila:
0144 „Da ste s dvora kučku otpremili,
0145 A kamo li svoju sestru dragu,
0146 U vrijeme od godine dana,
0147 Pošli bi i njome u pohode.“
0148 To su djeca jedva i čekala,
0149 Pa su hitre konje napravili,
0150 Dobre jesu konje poklopili,
0151 Pa odoše ka Stambolu gradu.
0152 Po tom djeca odlazila bila,
0153 Još da vidiš kučetinu majku,
0154 Sjede ona, b’jelu knjigu piše,
0155 Pa je piše sultan-Imbrajimu,
0156 Ovako mu u toj knjizi piše:
0157 „O moj zete, sultan-Imbrajime!
0158 Eto k tebi do dva sina moja,
0159 Do dva sina, do dv’je tvoje šure,
0160 Drž’ ih tamo, ne puštaj ih amo;
0161 Ako bi ih ti puštao amo,
0162 Nije dobra, niti mu se nadaj.“
0163 Pa je knjigu otpremila stara,
0164 Prije djece knjiga salazila,
0165 A na kuli cara ne imade,
0166 Nego Anđe, careva ljubovca.
0167 Ona mi je knjigu uzimala
0168 I po knjizi slova proučila.
0169 Kad vidjela, što ta knjiga kaže,
0170 Od otale na noge skočila,
0171 Pa se šeće preko b’jele kule,
0172 Često gleda na prozorje mlada,
0173 Na prozorje u polje zeleno,
0174 Hoće li gdje braću upaziti?
0175 Dok upazi do dva brata svoja,
0176 Pa od kule vrata otvorila,
0177 Pa pred braću išetala bila,
0178 Pod njima je konje prihitila,
0179 Konje prima, za zdravlje ih pita,
0180 Najviše za kučetinu majku.
0181 Vodi konje u tople podrume,
0182 Oba brata na bijelu kulu,
0183 Uvede ih u šikli odaju,
0184 Polaže im piva i jestiva,
0185 Služi njima gojena sestrica,
0186 M’ješa ona mađiluke teške,
0187 Vina njima od sedam godina,
0188 A rakije od dvan’est godina,
0189 Dokle braću opjanila bila.
0190 Gdje su stali, tu su i zaspali,
0191 A zaspali kano i zaklani.
0192 Kad to vidje careva ljubovca,
0193 Na noge im meće bukagije,
0194 A na ruke dvije lisičine,
0195 A na vrat im alku okovanu,
0196 U alci je sedamdeset oka.
0197 Svaka oka od suhoga zlata.
0198 Dobro braću utvrdila bila,
0199 Pa izlazi na prozor od kule,
0200 Popogleda u polje zeleno,
0201 Dok upazi svoga gospodara,
0202 Gdje se vraća s lova iz planine.
0203 Preda nj mlada išetala bila,
0204 Konja prima, za zdravlje ga pita:
0205 „Jesi li se, care, umorio
0206 I jesi li konja oznojio,
0207 Jesi li mi lova donosio?“
0208 Al govori care gospodare:
0209 „Moja kade, moja ljubi draga!
0210 Ja se, care, n’jesam umorio,
0211 Niti moga konja oznojio,
0212 Niti sam ti lova ulovio.“
0213 Al govori carica mu draga:
0214 „Ja sijedim na bijeloj kuli,
0215 Pa sam tebi lova ulovila,
0216 Do dva brata, dva Despotovića,
0217 Oba sam ti, care, zakovala,
0218 Pa im rusu osijeci glavu.“
0219 Al govori care gospodare:
0220 „Muči, ljubi, zub te zabolio,
0221 Gdje ćeš tvoju braću izgubiti!“
0222 Ode care na bijelu kulu,
0223 A za njime ljubi pristanula,
0224 Dok dođoše u šikli odaju,
0225 Probude se dva rođena brata,
0226 Kaže ljubi caru gospodaru:
0227 „Udri sabljom i desnicom rukom
0228 Grgu brata pro bijela vrata,
0229 Neka viđu, kako žica krvca
0230 U mog brata iz bijela vrata.“
0231 Opet njome care govorio:
0232 „Muči, ljubo, da od Boga nađeš,
0233 Gdje ćeš tvoju braću pogubiti?“
0234 Al govori vjenčana ljubovca:
0235 „Udri care, otpala ti ruka!
0236 Moga brata po bijelu vratu,
0237 Neka viđu, kako žica krvca
0238 U mog brata iz bijela vrata.“
0239 Ne će care, ode preko kule.
0240 Kad to vidje kučetina ljubi,
0241 Da joj braću pogubiti ne će,
0242 Upade mi u šikli odaju,
0243 Pa uzimlje iglu vezilicu,
0244 Obojici oči izvadila,
0245 Oprosti im i noge i ruke,
0246 Digne s vrata alku okovanu,
0247 Odvede ih niz bijelu kulu,
0248 Na dobre ih konje postavila,
0249 Ćorava je oba otpremila.
0250 Dobri su ih konji odnosili,
0251 Ne nose ih Smederovu gradu,
0252 Nego su ih bili odvodili,
0253 Odvodili na Banjane ravne,
0254 A do kule milog im daidže,
0255 A daidže Koneglića Jure.
0256 Služi Jure krsno ime svoje,
0257 U kuli su sva gospoda redom,
0258 Među njima Crnojević Ivo,
0259 Pa pogleda na demir pendžeru,
0260 Dok upazi do dva pobratima,
0261 Dok poviknu Crnojević Ivo:
0262 „Sada šućur, milu Bogu fala,
0263 Evo nama do dva pobratima!“
0264 Kad ih vidje Ivo u nevolji,
0265 Preda nje je išetao Ivo,
0266 Pod njima je konje prihitio,
0267 Pa ih vodi na bijelu kulu,
0268 Pa ih stavi za dobru trpezu.
0269 Sjede oni, razgovaraju se.
0270 Sve im Grgo po istini kaže,
0271 Sve im svoje jade izjadio,
0272 A poviknu Crnojević Ivo:
0273 „O moj pobre, Despotović-Grgo!
0274 Da nu, pobre, da te oženimo.“
0275 Al govori Despotović Grgo:
0276 „O moj, pobre, Crnojević-Ivo,
0277 Ko će, pobre, za ćorava poći?“
0278 Kad je Ivo glase razumio,
0279 Od otale na noge skočio,
0280 Pa no o de k b’jeloj kuli svojoj,
0281 Pa no nađe svoju sestru dragu,
0282 Pa je sestri tiho besjedio:
0283 „Anđelije, moja sestro draga!
0284 Da nu, Anđe, da te udomimo
0285 Za mojega pobratima draga,
0286 Pobratima Despotović-Grga.“
0287 „ „A ne luduj, brate od matere!
0288 Ko će brate za ćorava poći?“ “
0289 Kad je Ivo tega razumio,
0290 Svoju sestru i ne pita više,
0291 Neg poleće na gornje tavane,
0292 Pa ulazi u kavez odaju,
0293 Gdjeno mlađa sjedi mu sestrica,
0294 A na ime Anica djevojka,
0295 Pa Anici brate besjedio.
0296 „Moja sestro, Anice djevojko!
0297 Hoćeš, sestro, da te udomimo
0298 Za mojega pobratima draga,
0299 Pobratima Despotović-Grga?“
0300 Al govori Anica djevojka:
0301 „O moj brate, Crnojević-Ivo!
0302 Pitaj moju stariju sestricu,
0303 Neka pusti blagosove sestra,
0304 Pa za Grga ja ću poći mlada.“
0305 Još da vidiš Crnojević-Iva,
0306 Uzme sestru za bijelu ruku,
0307 Pa je vodi niz bijelu kulu,
0308 Konegliću na bijelu kulu,
0309 Dobaviše popa redovnika,
0310 Pa Ančicu za Grga vjenčali;
0311 Na dobre ih konje postavili,
0312 Smederovu gradu otpremili.
0313 Kudgod su mi oni odlazili,
0314 Smederovu gradu salazili,
0315 A pred kulu zenđil udovice,
0316 Udovice Đurđeve Jerine,
0317 Uz kulu su izlazili bili.
0318 Ni to vr’jeme ni za vele bilo,
0319 Ispunilo devet se mjeseci,
0320 Čedo rađa Grgova ljubovca,
0321 Malo čedo, ma je muška glava,
0322 Zlamenito, čedo plemenito.
0323 Na čelu mu zvijezda danica,
0324 Na prsima sjajna mjesečina,
0325 A na ruci upisana ćorda.
0326 To vidjela zenđil udovica,
0327 Vidjela je čedo plemenito,
0328 Plemenito, pa i znamenito.
0329 Sjede ona, b’jelu knjige piše,
0330 Pa je piše sultan-Imbrajimu:
0331 „O moj zete, sultan-Imbrajime!
0332 Grga ti se šura oženio,
0333 Ljubi mu je čedo porodila,
0334 Malo čedo, ma je muška glava,
0335 Znamenito čedo, plemenito:
0336 Na čelu mu zvijezda danica,
0337 Na prsima sjajna mjesečina,
0338 A na ruci upisana ćorda.
0339 Nu poslušaj, o moj zete dragi!
0340 Ti podigni butum carevinu,
0341 Kreći vojsku Smederovu gradu,
0342 Sve pos’jeci malo i veliko,
0343 I pos’jeci oba sina moja.
0344 I do njih mi mog unuka malog.
0345 Pa porobi prebijelu kulu,
0346 Vodi mene ka Stambolu gradu.“
0347 Kadno dođe knjiga šarovita,
0348 A na ruke sultan-Imbrajima,
0349 Knjigu štije i smije se na nju.
0350 Za to care ništa i ne haje,
0351 Izlazilo po godine dana,
0352 Nema cara ni od cara glasa.
0353 Kad to vidje zenđil udovica,
0354 Da joj care salaziti ne će,
0355 Razboli se bez bolesti stara.
0356 K njom dohodi nevjestica mlada,
0357 Nevjestica, Grgova ljubovca,
0358 Pa je njome govorit stanula:
0359 „Što je tebi, mila majko moja!
0360 Nerođena kolik i rođena.“
0361 Odgovara nevjesti svekrva:
0362 „Prođi me se, nevjestice draga!
0363 Umr’jet hoću, preboljeti ne ću,
0364 Čini mi se na srdašcu mome,
0365 Da kad pođeš Zagorju na vodu,
0366 Doneseš mi kondir vode hladne,
0367 Da bih i ja preboljela stara.“
0368 Nevjestica srca milostiva
0369 Odlazila Zagorju na vodu
0370 Kad je ona odlazila bila,
0371 Onda stara na noge skočila,
0372 Pa uljeze u šikli odaju,
0373 Gdjeno mali Jurica spavaše,
0374 Ukra d’jete iz bešike stara.
0375 Pa ga nosi niz tančicu kulu,
0376 Misli ona, ne vidi je niko,
0377 Ma je gleda Jure providure,
0378 Sustopice za njom udario.
0379 Nosi d’jete moru debelome,
0380 Baci Juru u more debelo,
0381 Ali Jure po moru plutaše.
0382 Kad to vidje Jure providure,
0383 On se baca u more debelo,
0384 Pa uhiti nejaka Juricu,
0385 Na suho je njega iznosio,
0386 Gospodaru svome odnosio,
0387 Sve ’no Grgu po istini kaže,
0388 Al besjedi Despotović Grgo:
0389 „Moja slugo, Jure providure!
0390 Uzmi meni mog Juricu sina,
0391 Odnesi ga mome milom šuri,
0392 Mome šuri na Banjane ravne,
0393 Neka goji mog Juricu sina.“
0394 Gospodara Jure razumio,
0395 Pa Juricu on je odnosio,
0396 Odnosio na Banjane ravne,
0397 A do kule Crnojević-Iva.
0398 Jure kaže, što je i kako je.
0399 Kad je Ivo tega razumio,
0400 Juricu je gojit on stanuo.
0401 Viši Jure od godine dana,
0402 Nego drugi od dvije godine;
0403 Viši Jure od dvije godine,
0404 Nego drugi od četr godine;
0405 Viši Jure od četr godine,
0406 Nego drugi od osam godina;
0407 Viši Jure od dvan’est godina,
0408 Nego drugi od dvaest godina.
0409 Kad Jurici dvan’est godin’ bilo,
0410 Odvede ga svoj mio daidža,
0411 Odvede ga lovit u planinu
0412 I čelovat po dugim planinam.
0413 Jedno mi je jutro uranio,
0414 U planinu na studenu st’jenu,
0415 Na st’jeni je noge prekrstio,
0416 Preko noge pušku prementuo!
0417 Cmili Jure, grozne suze lije,
0418 Misli Jure, ne vidi ga niko,
0419 Ma ga gleda svoj mio daidža,
0420 Pa je Juri tiho besjedio:
0421 „Moj Jurica, moje desno krilo!
0422 Koja ti je cmiliti nevolja,
0423 Jal ti nemaš žutijeh cekina,
0424 Jali si se junak uželio,
0425 Uželio mladih djevojaka?“
0426 Odgovara Despotović-Jure:
0427 „Moj daidža, Crnojević-Ivo!
0428 Prenestalo mi nije cekina,
0429 Nit sam željan mladih djevojaka.
0430 Evo ima trin’est godinica,
0431 Da me gojiš na bijeloj kuli,
0432 A ne znadem ni oca ni majke,
0433 Kako mi se po imenu zove.“
0434 Al besjedi Crnojević Ivo:
0435 „Moj sestriću, Despotović-Jure!
0436 Babo ti je Despotović Grgo,
0437 A majka ti moja je sestrica.“
0438 Sve mu kaže, što je i kako je,
0439 Odgovara Despotović Jure:
0440 „Moj daidža, Crnojević-Ivo!
0441 Ja ću poći Smederovu gradu
0442 Pohoditi mila baba moga
0443 I staricu moju milu majku.“
0444 Odgovara Crnojević-Ivo:
0445 „Moj sestriću, Despotović-Jure!
0446 Homo i mi na Banjane ravne,
0447 Sa Banjana na Nove Pazare,
0448 Kupit ću ti hata četvrtaka,
0449 Od’jelo ti novo sakrojiti,
0450 Novo ću ti oružje kupiti,
0451 Pa ti ajde Smederovu gradu.“
0452 Pa siđoše na Nove Pazare,
0453 Pa mu Kupi hata četvrtaka,
0454 I kupi mu on novo od’jelo,
0455 I kupi mu on novo oružje,
0456 Nasuo mu džepove cekina.
0457 Otole je konja poklopio.
0458 Svog daidžu s Bogom ostavio
0459 Kudgod mi je junak odlazio,
0460 Na granicu tursku i kaursku,
0461 Tu je junak konja sagonio,
0462 Kud se svrće ka Stambolu gradu,
0463 Kud se svrće b’jelu Smederovu.
0464 Pa u misli junak udario,
0465 Što li hoće od života svoga?
0466 Da bi sišo Smederovu gradu,
0467 Vidjet će ga star otac i majka,
0468 Da bi junak pošo ka Stambolu,
0469 Lako bi on mogo poginuti:
0470 „Žalio bi i otac i majka,
0471 Ako bi ja junak poginuo.
0472 Hoću poći ka Stambolu gradu,
0473 Ako bi ja junak poginuo,
0474 Ne zna za me ni otac ni majka.“
0475 Pa na dizgin okrenu dorina,
0476 Ode junak ka Stambolu gradu,
0477 Pred kulu je caru dolazio,
0478 Od kule su vrata zatvorena.
0479 Pred kulom je konja osjednuo,
0480 Pa udari uz carevu kulu.
0481 Kad na kulu caru izlazio,
0482 U carevu upade odaju,
0483 Nađe cara na meku dušeku,
0484 Nađe junak cara i caricu,
0485 Pa ih zakla kano janjče mlado,
0486 Pa on nađe dva careva sina,
0487 Pa ih baci preko b’jele kule,
0488 Obama je glavu otkinuo.
0489 Sađe junak niz bijelu kulu,
0490 Pa poklopi hata četvrtaka,
0491 Pleći dade, a bjegati stade.
0492 Kudgod mi je junak dolazio,
0493 Pravo zdravo bio salazio,
0494 A pred kulu mile majke svoje,
0495 Gospođicu pred kućom našao,
0496 Pa je njome Jure govorio:
0497 „Oj Boga ti, tanka gospođice!
0498 Gdje je kula Despotović-Grga.“
0499 Al govori tanka gospođica:
0500 „Što me pitaš za bijelu kulu,
0501 A za kulu Despotović-Grga?
0502 Ovo kula Despotović-Grga,
0503 A ja jesam njegova ljubovca.“
0504 Kad to čuo Despotović Juro,
0505 Pa udari uz bijelu kulu,
0506 Pa on nađe na bijeloj kuli,
0507 Svoga baba Despotović-Grga
0508 I daidžu Despotović-Nika,
0509 Od oči je suze oborio,
0510 Pa ih oba grli i celiva,
0511 Viju mu se oni oko vrata:
0512 „Gdje si, Juro, sve naše uzdarje?“
0513 kad to čula Grgova ljubovca,
0514 Pa je sina dočekala bila,
0515 Pa se vije njemu oko vrata,
0516 Pa mi ljubi svog Juricu sina
0517 I tu mi se ona prenemogla.
0518 To vidjela zenđil udovica,
0519 Pa unuku ona poskočila,
0520 Da poljubi u bijelu ruku,
0521 Al je Jure od sebe otisne,
0522 Pa od bedre sablju povadio,
0523 U srce je Jure udario,
0524 Na sablji joj srce iznosio.
0525 Uhiti je za noge i ruke,
0526 Odrine je niz bijelu kulu,
0527 A u bašču pod žutu naranču.
0528 Tu je Jure i nju zakopao,
0529 Pa izađe na bijelu kulu,
0530 Na prozor je iznosio glavu,
0531 Pa pogleda pod žutu naranču.
0532 Kad je zemlja izmetnula bila,
0533 On ubije kučku šarovitu,
0534 Zakopa je s’ zenđil udovicom;
0535 A u bašču pod žutu naranču.
0536 Ode Jure na tančicu kulu,
0537 Pa na prozor iznosio glavu,
0538 Pa pogleda pod žutu naranču.
0539 Kad je zemlja opet izmetnula,
0540 On uzimlje babetinu staru,
0541 Pa je nosi moru debelome,
0542 Bacio je u to sinje more.
0543 Nije staru ni more primilo,
0544 Neg na suho nju je izmetnulo.
