Ђурђева Јерина и деспот Стефан

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђурђева Јерина и деспот Стефан
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
21. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




21.

Ђурђева Јерина и деспот Стефан


0001 Шетала се Јерина госпођа
0002 по лепоме равном Смедереву
0003 с везирови, своји пријатељи.
0004 Говорила Јерина госпођа:
0005 "Везирови, моји пријатељи,
0006 у мог сина слијепога Стефана
0007 нашло му се оно мушко чедо
0008 а у чеда чудан белег има:
0009 из главе му златне косе расту.
0010 Ја се бојим отеће вам царство
0011 већ радите да га уфатите
0012 те га жива на огањ мећите."
0013 Слушала је лепа Анђелија
0014 невесело по двору шетала
0015 шетајући и сузе ронила.
0016 Питао је слијепи Стефане:
0017 "Хе госпођо, лепа Анђелијо,
0018 која теби голема невоља
0019 те ти шеташ по бели дворови,
0020 те ти шеташ, грозне сузе рониш?"
0021 Говорила лепа Анђелија:
0022 "Господине, слијепи Стефане,
0023 јучер шета Јерина госпођа,
0024 твоја мајка и моја свекрва,
0025 с везирови своји пријатељи
0026 пак говори твоја мила мајка:
0027 'Везирови, да моји пријатељи,
0028 у мог сина слијепога Стефана
0029 нашло му се оно мушко чедо
0030 из главе му златне косе расту
0031 ја се бојим узеће вам царство
0032 већ радите да га украдете
0033 те га жива на огањ сложите'.“
0034 Говорио слијепи Стефане:
0035 "Хе госпођо, лепа Анђелијо,
0036 ја сам, Стефан, без очију
0037 сестра ми је очи извадила
0038 те не могу књиге написати
0039 веће пиши ситну белу књигу
0040 те ју пошљи до Будима града,
0041 до светлога краља будимскога
0042 да нам прима нејакога Максу
0043 док нам Макса повише нарасте."
0044 Скочила је лепа Анђелија
0045 те написа књигу жалостну
0046 те ју посла краљу будимскому.
0047 Кад је краљу књигу разгледао,
0048 онда краљу другу написао
0049 те послао равном Смедереву
0050 и послао верне слуге своје
0051 до деспота слијепога Стефана.
0052 И узео сина Стефанова,
0053 држао [га] себи код кољена,
0054 ранио га и одранио га
0055 те Макса велики нарасте.
0056 Не могли га Турци да украду
0057 и живога на огањ да сложе.



Интервенције[уреди]

е = је
лѣпоме (јат = е)
т = д (Смедереву)
свои = своји
л = љ (пријатељи)
ћ = ђ (госпођа)
слѣпога (јат = ије) због стиха
ж = ш (мушко)
бѣлег (јат = е)
и = ји (бојим)
д = т (отеће)
лѣпа (јат = е)
i= и (Анђелија)
тетаюћи = шетајући
слѣпи (јат = ије) због стиха
ан'ћелi'ѡ = Анђелијо
бѣли (јат = е)
i = ј (мајка)
украдите = украдете
свѣт'лога (јат = е)
i = и (прима)
вѣрне (јат = е)
нараста = нарасте
жалѡстну = жалосну
ѿ = од

Коментар[уреди]

Епска песма. Јерина проказује Турцима тек рођеног унука, јер се по његовим обележјима види да ће бити велики јунак.
У овој варијанти те одлике више подсећају на чудесну, златну (прогоњену) децу из бајке, која по правилу постају жртве своје бабе, тетке, очеве маћехе итд. Сличан мотив, усклађен са епском стилизацијом, везује се за Змај Огњеног Вука.
Варијанте: Милутиновић, бр. 152; Вук, СНП I, 735; Вук, СНП II, 12; Вук, Рјечник I: 236 и Рјечник II,: 308-309 (Змајогњени); Krstić 1984: K 6, 1, Dete zlatne kose i zlatnih ruku: 252, L 4, 3, 3 – Otmica devojke – razno: 262.
Видети напомену уз песму бр. 18; 34.
Прештампано: Сувајџић 1998: 131-132 и 200, бр. 47 Литература: Nedić 1966: 334; Љубинковић 2000: 283; Лома 2002: 86; Пешикан-Љуштановић 2002: 32-40; Пешикан-Љуштановић 2007: 99-129; 102, 165.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.