Ђурађ Јелу тера под невреме,
Код три ћери и четири сина!
Ал' беседи Ђурђевица Јела:
„Куд' ме тераш, Ђурђе, под невреме,
„Код три ћери и четири сина?“ 5
Ал' беседи Ђурађ господаре:
„Не терам те, Ђурђевице Јело,
„Већ те тера крчмарица Мара!
„Кад ја пођем мариноме двору,
„Коњиц игра ја на коњу певам, 10
„А двори јој златом попланули,
„Мара ми се од злата не види;
„А кад пођем нашем белом двору;
„Коњиц рамље ја на њему дремам,
„Двори су нам крвљу поливени, 15
„А ти ми се из крви не видиш.
„Већ ти мёси пребеле колаче,
„Па ти иди крчмарици Мари,
„Па ти моли крчмарицу Мару,
„Нек одчини, што је учинила!" 20
То је Јела једва дочекала.
П' она меси пребели колача,
Она иде крчмарици Мари.
Колико је угледала Мара,
Толико је пред њу ишетала, 25
Па беседи крчмарица Мара:
„Јеси-л' здрава, Ђурђевице Јело,
„Јеси-л' здрава и јеси-л' на миру?“
Ал' беседи Ђурђевица Јела:
„Јесам здрава, крчмарице Маро, 30
„Јесам здрава, ал' нисам на миру!
„Мене Ђурађ тера под невреме,
„Код три ћери и четири сина,
„Па је тебе Ђурађ поздравио,
„Да одчиниш, што си учинила.“ 35
Насмеја се крчмарица Мара.
Па беседи Ђурђевици Јели:
„Нисам многе учинила чине,
„Ђурђевске сам косе усчупала,
„Под невен сам цвеће закопала, 40
„Па нек вене као, невен жути!“
Референце
Извор
Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 32-33.
