Đurađ Jelu tera pod nevreme,
Kod tri ćeri i četiri sina!
Al' besedi Đurđevica Jela:
„Kud' me teraš, Đurđe, pod nevreme,
„Kod tri ćeri i četiri sina?“ 5
Al' besedi Đurađ gospodare:
„Ne teram te, Đurđevice Jelo,
„Već te tera krčmarica Mara!
„Kad ja pođem marinome dvoru,
„Konjic igra ja na konju pevam, 10
„A dvori joj zlatom poplanuli,
„Mara mi se od zlata ne vidi;
„A kad pođem našem belom dvoru;
„Konjic ramlje ja na njemu dremam,
„Dvori su nam krvlju poliveni, 15
„A ti mi se iz krvi ne vidiš.
„Već ti mёsi prebele kolače,
„Pa ti idi krčmarici Mari,
„Pa ti moli krčmaricu Maru,
„Nek odčini, što je učinila!" 20
To je Jela jedva dočekala.
P' ona mesi prebeli kolača,
Ona ide krčmarici Mari.
Koliko je ugledala Mara,
Toliko je pred nju išetala, 25
Pa besedi krčmarica Mara:
„Jesi-l' zdrava, Đurđevice Jelo,
„Jesi-l' zdrava i jesi-l' na miru?“
Al' besedi Đurđevica Jela:
„Jesam zdrava, krčmarice Maro, 30
„Jesam zdrava, al' nisam na miru!
„Mene Đurađ tera pod nevreme,
„Kod tri ćeri i četiri sina,
„Pa je tebe Đurađ pozdravio,
„Da odčiniš, što si učinila.“ 35
Nasmeja se krčmarica Mara.
Pa besedi Đurđevici Jeli:
„Nisam mnoge učinila čine,
„Đurđevske sam kose usčupala,
„Pod neven sam cveće zakopala, 40
„Pa nek vene kao, neven žuti!“
Reference
Izvor
Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 32-33.
