Imala majka, imala
do devet sina ubavi,
deseti Đorđe groznia.
Majka sinove izženi,
devet si snai dovede, 5
devet i snai rodia,
devet mininći dečica
vaf devet ljulći šareni.
Kuga na Đorđa red dode
da si i nego uženi, 10
majka si Đorđu produma:
„Sine le, Đorđe groznia,
idi si sine vaf svetь,
pri mene više ne dvažbaj,
dono ta njašto izede, 15
dono ta voda odnese,
aze ta nešta užena,
da mi ne groziš dvorove
i devet sina ubavi,
i devet mili snašici, 20
i devet ćani dečica
vaf devet ljulći šareni."
Đorđe si majka posluša,
po svetь toj si utide.
Devet ja godin minalo. 25
Svakakvo čudo ja viđal,
svakakva mьka propatil.
Kuga e Đorđe utušol,
vaf dvori čuma vleznala,
devet i sina umori 30
i devet snai ubavi,
i devet deca mininći
vaf devet ljulći šareni.
Sama ja majka ostala
da plače i da nariča. 35
Devet ja godin plakala,
očite si isplakala.
Dvorove v’ buren zarasle.
Kuta sa tolku minalo,
Đorđe sa minal povrnal, 40
majčini dvori obidil.
Majčini dvori ubavi
vaf zelen buren zarasle.
Đorđe sa vikna, provikna,
majka si mila vikaše 45
i devet brata ubavi,
i devet mili snašici,
i devet ćani dečica
vaf devet ljulći šareni.
Majka mu duma produma: 50
„Idi si, čumo, zla boles,
dosta e tebe od mene,
devet mi sina umori
i devet mili snašici,
i devet ćani dečica 55
vaf devet ljulći šareni,
samo ti mene ostavi
da puštam slzi krvavi
krvavi slzi do groba."
Đorđe sa vikna provikna: 60
„Majko le, stara majčice,
as ne sam čuma, zla boles,
nego sam Đorđe tvoj Đorđe."
Majka si vikna provikna:
„Sine le, Đorđe groznia, 65
majčina srećo v nesreća,
majčina kletvo guljama.
Đorđe si majka prigrna,
prigrna pa go cuknala.
Kuga go majka cuknala, 70
na zemlja stara padnala
i tuka mrtva ostala.
