Ђерђелез Алија и Старина Новак
Вино пију три горска хајдука
У зеленој гори Романији.
Прво беше Старина Новаче,
А друго је дели Радивоје,
А треће је Новаковић Грујо. 5
Кад с' ајдуци напојише вина,
Проговара Старина Новаче:
„О мој брате, дели Радивоје,
Ми немамо вина ни дувана,
Ни симита, леба бијелога, 10
А немамо праха и олова,
Поцепали на ноге опанке!
Кога ћемо, брате, оправити,
Оправити у турску Удбину,
Да донесе праха и олова, 15
И симита леба бијелога,
И на ноге по једне опанке?ˮ
Онда рече дели Радивоје:
„О, мој брате, Старина Новаче,
Ми имамо дијете Грујицу, 20
Наш је Грујо лепши од девојке,
Њега Турци познати не могу.
Да пратимо Грују у Удбину,
Нек донесе праха и олова.
И симита леба бијелога, 25
И на ноге по једне опанке!ˮ
То рекоше па се послушаше,
Па пратише Грују у Удбину.
Сиђе Грујо низ гору зелену,
До'вати се поља и равнице. 30
Кад је био на сред поља Груја,
Сврати Грујо до нове ме'ане,
До ме'ане крчмарице Маре,
Да с' одмори и напије вина.
Седе Грујо те се напи вина. 35
Кад се Грујо напојио вина,
Он изађе пред нову ме'ану
Па погледа друмом у Удбину;
Кад с' помоли један прамен магле,
У тој магли један добар јунак 40
На вранчићу коњу ватреноме,
На вранчићу ноге прекрстио,
Лулу пије, у тамбуру бије,
Пева Туре танко, гласовито,
Тера вранца пред нову ме'ану; 45
Кад дође пред нову меану,
Пред ме'аном одседнуо вранца,
Дизгине му на јабуку меће,
Вранац му се по авлији вода:
Главом беше Ђерђелез Алија! 50
Седе Туре пити рујно вино,
Вино пије, а вранчића гледи
И овако вранцу проговара:
„Дура, вранче, дура, добро моје,
Сутра ћемо горе уз Котаре, 55
Ударити преко Романије,
Романије, сам је Бог убио!
У њој кажу три горска 'ајдука:
Прво јесте Старина Новаче,
Друго јесте дели Радивоје, 60
А треће је Новаковић Грујо;
Е, њих хвале, а мене не куде.
Сва три хоћу данас похватати,
Наопако руке повезати
Па их теби дати у теркије!ˮ 65
А то Грујо и слуша и гледа,
Па кад зачу дијете Грујица,
Плати вино крчмарици Мари,
Оде Грујо у турску Удбину,
Оде Грујо што год брже може. 70
Купи Грујо праха и олова,
И симита 'леба бијелога,
И на друге по једне опанке,
Па отиде гори Романији.
А кад гори Романији дође, 75
Он казује Старини Новаку
И свом стрицу, дели Радивоју:
„О, мој бабо, Старина Новаче,
И мој стриче дели Радивоје,
Кад ја јутрос пођох у Удбину, 80
А ја свратих у нову ме'ану,
До ме'ане крчмарице Маре,
Да с' одморим и напијем вина.
Лепо ме је Мара дочекала!
Одморих се и напих се вина, 85
Па изиђох пред нову ме'ану,
Па погледах друмом у Удбину;
Помоли се један прамен магле,
У тој магли један добар јунак
На вранчићу ка на горској вили; 90
На вранчићу ноге прекрстио,
Лулу пије, уз тамбуру бије,
Танко пева, јасно подвикује,
И проклиње гору Романију.
То је главом Ђерђелез Алија! 95
Догна вранца пред нову ме'ану,
Пред ме'аном оседну вранчића,
Дизгине му на јабуку меће,
Сам се вранац по авлији шеће.
Седе Туре пити рујно вино, 100
Вино пије, вранчића погледа,
И овако вранцу проговара:
„Дура, вранче, дура, добро моје,
Сутра ћемо горе у Котаре,
Удрићемо преко Романије, 105
Романије, сам је Бог убио.
У њој кажу три горска 'ајдука:
Прво јесте Старина Новаче,
Друго јесте дели Радивоје,
А треће је дијете Грујица! 110
Сва три хоћу похватати, вранче,
Наопако руке повезати,
Па их теби дати у теркије!ˮ
Кад ја зачух што Туре говори,
Ја отидох у турску Удбину, 115
Те ја купих праха и олова,
И симита 'леба бијелога,
И на друга по једне опанке,
Па је дођох к вама у планину!ˮ
Онда рече Старина Новаче: 120
„Добро знадеш Ђерђелез Алију,
Алија је јунак на мегдану!
Но, мој брате, дели Радивоје,
И ти, сине, Грујица дијете,
'Ајте, браћо, пушке напуните, 125
Ваља нама причекат Турчина!ˮ
Па 'ајдуци пушке напунише,
Наместише по гори бусије:
На дну горе Грујица дијете,
Насред горе дели Радивоје, 130
На врх горе Старина Новаче.
А ујутру кад је освануло, -
Јошт не беше сунце огрејало
Кроз зелену гору Романију -
Друмом иде Ђерђелез Алија, 135
Друмом иде, танко попијева,
И у песми проклиње Новака:
„Курјачино, Старина Новаче,
Тебе хвале, а мене не куде,
Ајд' изиђи, мегдан да делимо!ˮ 140
То не чуо Старина Новаче,
Но га зачу дијете Грујица.
Скочи Грујо, канда се помами,
Те потегну бистра џевердана,
Те он гађа Ђерђелез Алију: 145
На згодно га место погодио
У ковију међу очи двије.
Но Турчину Бог и срећа даде,
Не прима га барут и олово;
По планини потера Грујицу, 150
И ухвати Грујицу дијете,
Наопако савеза му руке,
На вранчићу о ункаш обеси.
Опет оде друмом уз планину.
Пева Туре танко гласовито, 155
И Новака на мегдан позива.
Не чује га Старина Новаче,
Но га зачу дели Радивоје;
Па кад виде везаног Грујицу,
Обешана вранцу о ункашу, 160
'Ајдук скочи ко̂ да се помами,
Па довати бистра џевердана,
Па он гађа Ђерђелез Алију;
На добро га место погодио,
Погоди га по свиленом пасу! 165
Но Турчину Бог и срећа даде
Те га барут и олово неће.
Он вранчићу покупи дизгине,
Те по гори потера 'ајдуке,
Он ухвати дели Радивоја, 170
Па он њему савезао руке,
С друге стане о ункаш обеси.
Опет оде друмом уз планину,
Танко пева, јасно подвикјуе,
И дозива Старину Новака: 175
„Кучко једна, Старина Новаче,
Излаз', курво, мегдан да делимо!ˮ
Угледа га Старина Новаче,
Па кад виде брата савезана,
И свог сина, Грујицу дијете, 180
Обешена вранцу о ункашу,
Трчи Новак низ гору зелену,
Трчи Новак, а из грла виче:
„Стани, курво, Ђерђелез Алија!
Лако ти је ђецу вријеђати 185
И на њиме руке везивати,
'Ајде амо на чичу старога!ˮ
Па потегне бистра џевердана,
Те он гађа Ђерђелез Алију.
На добро га место погодио, 190
Међу пуца ђе му срце куца!
А Турчину Бог и срећа даје,
Те га барут и олово неће,
Но потеже тешку топузину,
По планини потера Новака, 195
Удари га тешком топузином,
Новак паде, а Турчин допаде,
И Новаку руке савезао,
Па га свеза вранцу у теркије.
А кад Турчин повеза 'ајдуке, 200
Он се натраг низ планину врати;
Па кад пређе гору Романију,
И кад пређе поље и равнине,
Отера их ка новој ме'ани,
Ка ме'ани крчмарице Маре. 205
Далеко их Мара угледала,
Па познаде три горска 'ајдука
Ђе им Турчин повезао руке.
Пред Турчином Мара истрчала,
Па Турчину Мара проговара: 210
„Бре, аферим, Ђерђелез Алија,
Кад си мени уловио вука,
Е три вука, три горска 'ајдука!
Много су ми потрошили вина,
Вино пили, а платили нису, 215
Сад ћу им се с главом наплатити.ˮ
То Турчину врло мило било;
Догна вранца пред нову ме'ану,
Пред ме'аном одседа вранчића,
Па вранчића пусти у авлију, 220
Три 'ајдука за дирек савеза;
Седе Туре пити рујно вино.
Тад је Мара пред њ' излазила,
Сестрими је Старина Новаче:
„Богом сестро, крчмарице Маро, 225
На Турчина навалићеш вино
И у вину биље свакојако,
Не би ли га вино освојило,
Не би л' како њега савезали!ˮ
А то Мара за Бога примила, 230
На чаброве навалила вино,
И у вино биље свакојако,
Понајвише биље од спавања;
Док Турчина вино освојило,
Леже Туре санак боравити. 235
Тада Мара пред крчму изиђе,
И одреши три горска хајдука.
У ме'ану 'ајдуци уђоше,
Па Турчина дирати не смеше
Док му бритку сабљу не узеше; 240
Радивоје сабљу му одузе,
А Новак му руке савезује,
А на ноге троје букагије,
А на руке троје белензуке,
А на грло синџир гвожђе тешко, 245
Тешко гвожђе, деведесет оке,
Тврдо су му руке савезали.
Па кад Новак савеза Турчина,
Удари га чизмом и мамузом:
„Устај, курво, Ђређелез Алија, 250
О(д), Турчине, да пијемо вина!ˮ
Скочи Туре ка да се помами,
Па прекиде троје букагије,
И прекиде троје белензуке,
И прекиде синџир гвожђе тешко, 255
Па и' живе похватати шћаше!
Сабљом ману, дели Радивоје,
Сабљом ману, одсече му главу.
Мртва глава са земље говори:
„Богом брате, дели Радивоје, 260
Немојте ме више ударати,
Чини ми се, могу преболити!ˮ
