Đerđelez Alija i Starina Novak
Vino piju tri gorska hajduka
U zelenoj gori Romaniji.
Prvo beše Starina Novače,
A drugo je deli Radivoje,
A treće je Novaković Grujo. 5
Kad s' ajduci napojiše vina,
Progovara Starina Novače:
„O moj brate, deli Radivoje,
Mi nemamo vina ni duvana,
Ni simita, leba bijeloga, 10
A nemamo praha i olova,
Pocepali na noge opanke!
Koga ćemo, brate, opraviti,
Opraviti u tursku Udbinu,
Da donese praha i olova, 15
I simita leba bijeloga,
I na noge po jedne opanke?ˮ
Onda reče deli Radivoje:
„O, moj brate, Starina Novače,
Mi imamo dijete Grujicu, 20
Naš je Grujo lepši od devojke,
Njega Turci poznati ne mogu.
Da pratimo Gruju u Udbinu,
Nek donese praha i olova.
I simita leba bijeloga, 25
I na noge po jedne opanke!ˮ
To rekoše pa se poslušaše,
Pa pratiše Gruju u Udbinu.
Siđe Grujo niz goru zelenu,
Do'vati se polja i ravnice. 30
Kad je bio na sred polja Gruja,
Svrati Grujo do nove me'ane,
Do me'ane krčmarice Mare,
Da s' odmori i napije vina.
Sede Grujo te se napi vina. 35
Kad se Grujo napojio vina,
On izađe pred novu me'anu
Pa pogleda drumom u Udbinu;
Kad s' pomoli jedan pramen magle,
U toj magli jedan dobar junak 40
Na vrančiću konju vatrenome,
Na vrančiću noge prekrstio,
Lulu pije, u tamburu bije,
Peva Ture tanko, glasovito,
Tera vranca pred novu me'anu; 45
Kad dođe pred novu meanu,
Pred me'anom odsednuo vranca,
Dizgine mu na jabuku meće,
Vranac mu se po avliji voda:
Glavom beše Đerđelez Alija! 50
Sede Ture piti rujno vino,
Vino pije, a vrančića gledi
I ovako vrancu progovara:
„Dura, vranče, dura, dobro moje,
Sutra ćemo gore uz Kotare, 55
Udariti preko Romanije,
Romanije, sam je Bog ubio!
U njoj kažu tri gorska 'ajduka:
Prvo jeste Starina Novače,
Drugo jeste deli Radivoje, 60
A treće je Novaković Grujo;
E, njih hvale, a mene ne kude.
Sva tri hoću danas pohvatati,
Naopako ruke povezati
Pa ih tebi dati u terkije!ˮ 65
A to Grujo i sluša i gleda,
Pa kad začu dijete Grujica,
Plati vino krčmarici Mari,
Ode Grujo u tursku Udbinu,
Ode Grujo što god brže može. 70
Kupi Grujo praha i olova,
I simita 'leba bijeloga,
I na druge po jedne opanke,
Pa otide gori Romaniji.
A kad gori Romaniji dođe, 75
On kazuje Starini Novaku
I svom stricu, deli Radivoju:
„O, moj babo, Starina Novače,
I moj striče deli Radivoje,
Kad ja jutros pođoh u Udbinu, 80
A ja svratih u novu me'anu,
Do me'ane krčmarice Mare,
Da s' odmorim i napijem vina.
Lepo me je Mara dočekala!
Odmorih se i napih se vina, 85
Pa iziđoh pred novu me'anu,
Pa pogledah drumom u Udbinu;
Pomoli se jedan pramen magle,
U toj magli jedan dobar junak
Na vrančiću ka na gorskoj vili; 90
Na vrančiću noge prekrstio,
Lulu pije, uz tamburu bije,
Tanko peva, jasno podvikuje,
I proklinje goru Romaniju.
To je glavom Đerđelez Alija! 95
Dogna vranca pred novu me'anu,
Pred me'anom osednu vrančića,
Dizgine mu na jabuku meće,
Sam se vranac po avliji šeće.
Sede Ture piti rujno vino, 100
Vino pije, vrančića pogleda,
I ovako vrancu progovara:
„Dura, vranče, dura, dobro moje,
Sutra ćemo gore u Kotare,
Udrićemo preko Romanije, 105
Romanije, sam je Bog ubio.
U njoj kažu tri gorska 'ajduka:
Prvo jeste Starina Novače,
Drugo jeste deli Radivoje,
A treće je dijete Grujica! 110
Sva tri hoću pohvatati, vranče,
Naopako ruke povezati,
Pa ih tebi dati u terkije!ˮ
Kad ja začuh što Ture govori,
Ja otidoh u tursku Udbinu, 115
Te ja kupih praha i olova,
I simita 'leba bijeloga,
I na druga po jedne opanke,
Pa je dođoh k vama u planinu!ˮ
Onda reče Starina Novače: 120
„Dobro znadeš Đerđelez Aliju,
Alija je junak na megdanu!
No, moj brate, deli Radivoje,
I ti, sine, Grujica dijete,
'Ajte, braćo, puške napunite, 125
Valja nama pričekat Turčina!ˮ
Pa 'ajduci puške napuniše,
Namestiše po gori busije:
Na dnu gore Grujica dijete,
Nasred gore deli Radivoje, 130
Na vrh gore Starina Novače.
A ujutru kad je osvanulo, -
Jošt ne beše sunce ogrejalo
Kroz zelenu goru Romaniju -
Drumom ide Đerđelez Alija, 135
Drumom ide, tanko popijeva,
I u pesmi proklinje Novaka:
„Kurjačino, Starina Novače,
Tebe hvale, a mene ne kude,
Ajd' iziđi, megdan da delimo!ˮ 140
To ne čuo Starina Novače,
No ga začu dijete Grujica.
Skoči Grujo, kanda se pomami,
Te potegnu bistra dževerdana,
Te on gađa Đerđelez Aliju: 145
Na zgodno ga mesto pogodio
U koviju među oči dvije.
No Turčinu Bog i sreća dade,
Ne prima ga barut i olovo;
Po planini potera Grujicu, 150
I uhvati Grujicu dijete,
Naopako saveza mu ruke,
Na vrančiću o unkaš obesi.
Opet ode drumom uz planinu.
Peva Ture tanko glasovito, 155
I Novaka na megdan poziva.
Ne čuje ga Starina Novače,
No ga začu deli Radivoje;
Pa kad vide vezanog Grujicu,
Obešana vrancu o unkašu, 160
'Ajduk skoči kô da se pomami,
Pa dovati bistra dževerdana,
Pa on gađa Đerđelez Aliju;
Na dobro ga mesto pogodio,
Pogodi ga po svilenom pasu! 165
No Turčinu Bog i sreća dade
Te ga barut i olovo neće.
On vrančiću pokupi dizgine,
Te po gori potera 'ajduke,
On uhvati deli Radivoja, 170
Pa on njemu savezao ruke,
S druge stane o unkaš obesi.
Opet ode drumom uz planinu,
Tanko peva, jasno podvikjue,
I doziva Starinu Novaka: 175
„Kučko jedna, Starina Novače,
Izlaz', kurvo, megdan da delimo!ˮ
Ugleda ga Starina Novače,
Pa kad vide brata savezana,
I svog sina, Grujicu dijete, 180
Obešena vrancu o unkašu,
Trči Novak niz goru zelenu,
Trči Novak, a iz grla viče:
„Stani, kurvo, Đerđelez Alija!
Lako ti je đecu vrijeđati 185
I na njime ruke vezivati,
'Ajde amo na čiču staroga!ˮ
Pa potegne bistra dževerdana,
Te on gađa Đerđelez Aliju.
Na dobro ga mesto pogodio, 190
Među puca đe mu srce kuca!
A Turčinu Bog i sreća daje,
Te ga barut i olovo neće,
No poteže tešku topuzinu,
Po planini potera Novaka, 195
Udari ga teškom topuzinom,
Novak pade, a Turčin dopade,
I Novaku ruke savezao,
Pa ga sveza vrancu u terkije.
A kad Turčin poveza 'ajduke, 200
On se natrag niz planinu vrati;
Pa kad pređe goru Romaniju,
I kad pređe polje i ravnine,
Otera ih ka novoj me'ani,
Ka me'ani krčmarice Mare. 205
Daleko ih Mara ugledala,
Pa poznade tri gorska 'ajduka
Đe im Turčin povezao ruke.
Pred Turčinom Mara istrčala,
Pa Turčinu Mara progovara: 210
„Bre, aferim, Đerđelez Alija,
Kad si meni ulovio vuka,
E tri vuka, tri gorska 'ajduka!
Mnogo su mi potrošili vina,
Vino pili, a platili nisu, 215
Sad ću im se s glavom naplatiti.ˮ
To Turčinu vrlo milo bilo;
Dogna vranca pred novu me'anu,
Pred me'anom odseda vrančića,
Pa vrančića pusti u avliju, 220
Tri 'ajduka za direk saveza;
Sede Ture piti rujno vino.
Tad je Mara pred nj' izlazila,
Sestrimi je Starina Novače:
„Bogom sestro, krčmarice Maro, 225
Na Turčina navalićeš vino
I u vinu bilje svakojako,
Ne bi li ga vino osvojilo,
Ne bi l' kako njega savezali!ˮ
A to Mara za Boga primila, 230
Na čabrove navalila vino,
I u vino bilje svakojako,
Ponajviše bilje od spavanja;
Dok Turčina vino osvojilo,
Leže Ture sanak boraviti. 235
Tada Mara pred krčmu iziđe,
I odreši tri gorska hajduka.
U me'anu 'ajduci uđoše,
Pa Turčina dirati ne smeše
Dok mu britku sablju ne uzeše; 240
Radivoje sablju mu oduze,
A Novak mu ruke savezuje,
A na noge troje bukagije,
A na ruke troje belenzuke,
A na grlo sindžir gvožđe teško, 245
Teško gvožđe, devedeset oke,
Tvrdo su mu ruke savezali.
Pa kad Novak saveza Turčina,
Udari ga čizmom i mamuzom:
„Ustaj, kurvo, Đređelez Alija, 250
O(d), Turčine, da pijemo vina!ˮ
Skoči Ture ka da se pomami,
Pa prekide troje bukagije,
I prekide troje belenzuke,
I prekide sindžir gvožđe teško, 255
Pa i' žive pohvatati šćaše!
Sabljom manu, deli Radivoje,
Sabljom manu, odseče mu glavu.
Mrtva glava sa zemlje govori:
„Bogom brate, deli Radivoje, 260
Nemojte me više udarati,
Čini mi se, mogu preboliti!ˮ
