Ђерђелез Алија и Вук Деспотовић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ђерђелез Алија и Вук Деспотовић

0001 Вино пије Ђерђелез Алија
0002 У лијепу шеру Сарајеву
0003 Су тридесет ага Сарајлија
0004 Вино служи Омер барјактару
0005 Чашом златном и десницом руком.
0006 Кад се аге вина напојили,
0007 Те им винце узабрало лице,
0008 А ракија ријеч отворила,
0009 Пођоше се разговарат’ Турци
0010 О добријем коњма и јунацим’ .
0011 Но што рече Ђерђелез Алија:
0012 ”Фала Богу, Сарајлије Турци!
0013 ”Видите ли краља Матијаша
0014 ”У Будиму граду каурскоме,
0015 ”Ђе нам капљу Сарајлије Турци
0016 ”На бедему на каурском граду.
0017 ”Краљ Матијаш добавио слугу
0018 ”Од бијела Смедерева града,
0019 ”Свог сестрића Деспотовић-Вука,
0020 ”Баш такога у каура нема.
0021 ”Ево има три године дана,
0022 ”Пос’јече нам триста Сарајлија,
0023 ”Све понесе на Будима града,
0024 ”Те се суше на влашкоме граду.
0025 ”Све ја одам, дората проводам,
0026 ”Не би ли се удесио с њиме
0027 ”Да осветим браћу Сарајлије.
0028 ”А тако ми дина и амана,
0029 ”И нашега поста рамазана,
0030 ”Писаћу му ситнога мејдана,
0031 ”Нек ми дође краљу Матијашу,
0032 ”И доведе Анђелију шћерцу,
0033 ”Ја ћу моју на фалу Ајкуну,
0034 ”Ко добије, нека су му двије,
0035 ”Ал’ ми пошље Змај-огњеног Вука. ”
0036 А веле му Сарајлије Турци:
0037 ”Ђерђелезу, драги господару,
0038 ”Вла бољега у свијету нема,
0039 ”Он је горе цару додијао
0040 ”Но остало све седам краљева.
0041 ”Нема Вуку но двадест година,
0042 ”Доби цару хиљаду мегдана,
0043 ”Но се прођи Матијаша краља
0044 ”И његова Змај-огњена Вука. ”
0045 За то Алил ни хабера нема,
0046 Него књигу ситну накитио,
0047 Оправи је у Будима града
0048 А на руке Матијашу краљу:
0049 ”А чу ли ме, силан каурине,
0050 ”Добро гледај што ти књига каже,
0051 ”Ти изађи мене на биљегу
0052 ”На широко на поље Зечево,
0053 ”Да јуначки живот дијелимо,
0054 ”Црнр вране месом напитамо,
0055 ”А долину крви натопимо,
0056 ”Наше сабље крви намажемо,
0057 ”У неђељу да се састанемо.
0058 ”И доведи Анђелију шћерцу,
0059 ”За бољега њу удати нећеш,
0060 ”Ја ћу моју на валу Ајкуну,
0061 ”Ко добије нака су му двије;
0062 ”И пошљи ми Змај-огњена Вука,
0063 ”Који моје Сарајлије туче,
0064 ”Који туче, а теби их вуче,
0065 ”Те им капљу у Будима главе.
0066 Књига пође, у Будима дође
0067 А на руке Матијашу краљу,
0068 А кад виђе што Ђерђелез пише,
0069 Грозне сузе од образа пушти,
0070 Стар бијаше, ићи не смијаше,
0071 Јадну Вука казат’ не смијаше.
0072 А то гледа Змај од огња Вуче
0073 Са тавана из бијеле куле,
0074 Па бесједи краљу Матијашу:
0075 ”Што је ђеде, краљу Матијашу,
0076 ”А што плачеш, не веселио се!
0077 ”Ко ли тебе ситну књигу пише,
0078 ”Те је тебе тако жалостива,
0079 ”Од живе ти муње изгорјела.
0080 ”А та ти је књига од мејдана,
0081 ”А не бој се, погинути нећеш,
0082 ”А ти имаш мегданџију за се. ”
0083 Па отоле скочио на ноге,
0084 Док допаде старом Матијашу,
0085 Па му узе књигу шаровиту,
0086 Па је танку књигу прочитао.
0087 А кад виђе шта Ђерђелез пише,
0088 Па сам Вуко собом бесидио:
0089 ”Ала, ала, милом Богу фала!
0090 ”Ну силнога Ђерђелез-Алије,
0091 ”На кога се потежила курва,
0092 ”На нејака Змај-огњеног Вука.
0093 ”А што Бог да и срећа јуначка,
0094 ”Ал’ добити али изгубити. ”
0095 Па отиде у подрум ђогину,
0096 Изведе га из нова подрума
0097 Оракћена и окрилаћена,
0098 А притеже од боја оружје,
0099 И довати за руку ђевојку.
0100 А вели му краљу Матијашу:
0101 ”А мој синко, Деспотовић-Вуче,
0102 ”Немој ићи њему на биљегу,
0103 ”Ни ми води лијепу ђевојку.
0104 ”Кунем ти се Богом великијем,
0105 ”Изгубићеш на мегдану главу.
0106 ”Данас нема бољега јунака
0107 ”Од Турчина Ђерђелез-Алила,
0108 ”Но ћу њему књигу направити,
0109 ”И уза њу хиљаду цекина,
0110 ”Он ће нама живот поклонити. ”
0111 А вели му Змај-огњени Вуче:
0112 ”Моли Бога за ђавола твога,
0113 ”Ер ме стара проклињала мајка,
0114 ”Да те пазим како баба свога,
0115 ”Јутрос бих ти посјекао главу. ”
0116 Онда силна појао ђогина,
0117 За се баци Анђелију младу,
0118 Па оћера сентом и свијетом,
0119 Докле момак на Звечево дође,
0120 На биљегу Ђерђелез Алилу,
0121 Кад Турчина нема на мегдану.
0122 Ту га чека Змај-огњени Вуче,
0123 Док на гору починуло сунце.
0124 А кад виђе да му доћи неће,
0125 Па отолен ђипи на ђогина,
0126 За се баци Анђелију младу,
0127 Па оћера шеру Сарајеву.
0128 Докле Вуче Сарајеву дође
0129 Баш под кулу Ђерђелез-Алије,
0130 Ту својега отури ђогина,
0131 А разапе бијела чадора,
0132 Подањ сједе ладно пити вино,
0133 Служи му га китна Анђелија.
0134 Он га пије, и ђогину дава,
0135 Док свануло и сунце грануло.
0136 Но се диже Ђерђелез Алија,
0137 Па погледа из златне камаре,
0138 Док опази бијела чадора,
0139 И под њиме Вука и ђевојку,
0140 Док га виђе, дотлем га познаде.
0141 Ђипи Турчин на ноге лагане,
0142 А притеже од боја оружје,
0143 А истури крилата дората
0144 Оракћена и опусаћена,
0145 Па се сила баци на бијеса,
0146 И поведе Ајкуну ђевојку.
0147 Докле Вуку под чадоре дође,
0148 Па му Турчин добро јутро дава,
0149 А Вук му је здрављем приватио.
0150 Тада викну силна потурица:
0151 ”Копиљане, Деспотовић-Вуче,
0152 ”Но на ноге да се облазимо. ”
0153 Па потеже сабљу оковану,
0154 Те разбучи Вукова чадора,
0155 Падоше му на земљу једеци.
0156 Тада Вуче свој топуз повуче,
0157 А изведе Анђелију младу,
0158 Под руке се с Ајком уватила,
0159 А он ђипа на ђогина свога,
0160 И потеже сабљу оковану,
0161 Погнаше се по дугу мегдану.
0162 Док су двије саломили ђорде,
0163 Један другом рану не задали,
0164 Па окрњке у траву турили,
0165 А челикли копље доватили,
0166 Па два пут се с њима претурили,
0167 Један другом рану не задали.
0168 Доватише два топуза тешка,
0169 Првом баци Ђерђелез Алија,
0170 Те претури Змај-огњена Вука;
0171 Другом гађа Вуче на Алију,
0172 И бјеше га момак погодио
0173 Настице међу печенице,
0174 Четири му ребра саломио
0175 А живо му срце извадио,
0176 Ево ти га низ коња дољена.
0177 Турчин паде, а Вук му допаде,
0178 Те јуначку главу посијече,
0179 А прими му коња и оружје.
0180 Анђи даде Алина дорина,
0181 А Ајкуну за се за ђогина,
0182 Па наћера преко Сарајева.
0183 Кад под градом стотину Турака,
0184 Те сеире Вука и Алију,
0185 Кад ће с Вука донијети главу.
0186 Ту ми Вуче ђогата помами,
0187 А потеже ђорду оковану,
0188 Ту тридесет посијече глава,
0189 А окити себе и ђогина,
0190 А отоле пут Будима пође.
0191 А кад дође бијелу Будиму,
0192 Муштулуци краљу долазили,
0193 Ђе је Вуче мегдан задобио,
0194 Носи главу Ђерђелез-Алије,
0195 Још тридесет глава од Турака,
0196 И Ајкуну и младу Анђушу.
0197 Ту Матијаш шемлук учинио,
0198 Он педесет ужди лубарада.
0199 А кад дође Змај-огњени Вуче,
0200 И донесе од Турака главе,
0201 Те их поби на Будима града,
0202 А с Алије на краљеву кулу,
0203 А дорина Ђерђелез-Алије
0204 Дарова га краљу Матијашу,
0205 А Вук узе за руку Ајкуну,
0206 Уведе је у шикли одају,
0207 Пак је љуби док му души драго.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.