Ђерђелез Алија
Поранио Ђерђелез Алија
У Сарај'ву граду бијеломе;
Тек попио на јутру ракију
По ракији каву шећерлију,
Па бојали чибук запалио. 5
Кад свануло и сунце грануло,
До дората у подруме сађе
Па опреми косата дората,
Те дората води на ковача
Да поткује косата дората. 10
Кад Алија међ' коваче дође,
Ја да видиш Ђерђелез Алије!
Не кује га, ко̂ се коњи кују.
Сам га кује, сам му ноге држи,
Рукама му чавле удараше, 15
А ноктима врхе одврташе;
Још дорату коњу бесједио:
„Давор, доро, давор, добро старо,
Сјутра ћемо преко Романије,
Да ухватим до три харамбаше: 20
Понајприје Грујицу дијете,
Па другога Старину Новака,
И трећега Саву од Посавља,
Да их водим шехер Сарајеву,
Да их метнем у моју одају 25
Да их 'раним 'љебом бијелијем
И дебелим месом овнускијем,
Да их појим шербет медовином,
И шећерли вином и ракијом,
Да се имам похвалити чиме 30
У механи међу јаранима!”
Мисли Алил нико га не чује,
Ал' га слуша Грујица дијете.
Дошо̂ Грујо у ше+р-Сарајево,
Да хајдуцим' купује опанке, 35
Да им купи праха и олова
И кремења за пушке камења.
Па кад Грујо зачу лакрдију,
Опреми се брзо у Сарај'ву,
Па ето га гори Романији. 40
Како дође у своју дружину,
Како дође, бога називаше
И овако њима говораше:
„Дружинице, моја браћо мила,
Кад сам данас био у Сарај'ву, 45
Да вам чудо невиђено кажем,
Невиђено, ни приповиђено,
Виђох браћо, што видио нијесам
Ђе 'но један грдни потурица
На чаршији коња поткиваше. 50
Не кује га ко се коњи кују.
Сам га држи, сам му ноге кује,
Рукама му чавле удараше
А ноктима врхе одврташе
Па дорату коњу говораше: 55
„Давор, доро, давор, добро старо,
Сјутра ћемо преко Романије
Да ухватимо до три харамбаше
Понајприје Грујицу дијете,
Па другога Старину Новака 60
И трећега Саву од Посавља.”
Но, дружино, моја браћо драга,
Паз'те добро пута чавленика,
А ја одох преко Романије
Па да кажем Староме Новаку 65
И да кажем Сави од Посавља,
Нек с' и они спреме за мејдана,
Сјутра ће нас Алил полазити!”
То им рече, остај збогом, викну,
Па ето га преко Романије. 70
А кад био насред Романије,
Нађе Грујо старога Новака
И са њиме тридесет хајдука,
Па им свима бога називао,
А они му прихватише здравље. 75
Тада Грујо полети Новаку,
Родитеља пољуби у руку,
Па му онда говорити пође,
Све му редом по истини каза
Што је чуо у шер-Сарајеву, 80
Шта је чуо и очим' видио,
Па овако оцу говорио:
„Родитељу, Старина Новаче,
Добро пази пута чавленика,
А ја одох преко Романије, 85
Те да кажем Сави од Посавља
Нек се и он за мејадна спрема.”
Па га ето преко Романије;
А кад био на крај Романије,
Нађе Грујо Саву од Посавља 90
Па све њему по истини каза
Шта је чуо у шер-Сарајеву,
Шта је чуо и очим' видио;
Па овако Сави проговара:
„Побратиме, Саво од Посавља, 95
Добро пази пута чавленика!”
Па он Сави остај збогом викну
Па га ето натраг у дружину.
У лијепо доба долазио
По акшаму у јације прве, 100
Јер га бјеше данак оставио,
А тавна га ноћца прихватила.
А кад сјутра јутро освануло,
Још не бјеше ни сунце грануло,
Стаде јека горе Романије. 105
Ал' ето ти Ђерђелез Алије
На дорату ко на горској вили,
На дорату ноге прекрстио
Па узео седелфи тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева, 110
А уз сваку ријеч припијева:
„Гдје си, курво Новаковић Грујо?
Данас ћу те ухватити жива,
Бијеле ти савезати руке,
Везаћу те коњу у терћију 115
Као путник диван-кабаницу!”
Мисли Алил нико га не чује,
Ал' га Грујо и слуша и гледа,
Па на друштво ршум учинио,
Опалише тридесет пушака 120
На Алила у прси јуначке.
Но Алилу срећа добра бјеше,
Не море га куршум да пробије.
Кад се Алил у чуду видио,
Он потеже сабљу димишћију 125
Па разгони по гори хајдуке
И ухвати Грујицу дијете,
Те му обје савезао руке
Па га коњу у терћију веже
Као путник диван-кабаницу. 130
Па га ето преко Романије,
Опет узо̂ седелфи тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева,
А уз сваку ријеч припијева:
„Гдје си сада, Старино Новаче, 135
Стари вуче, из горе хајдуче?
Десно сам ти саломио крило,
Грујицу сам ухватио твога,
Бијеле му савезао руке,
Још и тебе мислим ухватити!” 140
Мисли Алил нико га не чује,
Ал' га Новак и слуша и гледа
Па на друштво ршум учинио:
„Дружинице, моја браћо драга,
Потпрашите пушке гарабине, 145
Па гађајте Ђерђелез Алију
И његово тридесет Турака;
Ал' пазите, не убијте Грују,
Јер је Грујо везан међу њима!”
Дружина га хитро послушала, 150
Опалише тридесет пушака
На Алила у прси јуначке;
Но Алилу срећа добра ти је,
Не море га куршум да пробије.
Кад се Алил у чуду видио, 155
Он потеже сабљу димишћију
Па с Турцима разгони хајдуке
И ухвати Старога Новака,
Те му обје савезао руке,
Везана га гони са Турцима, 160
Па ето га преко Романије.
Опет узо̂ седелфи тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева,
А уз сваку ријеч припијева:
„Гдје си, курво, Саво од Посавља? 165
Оба сам ти саломио крила
Ухватио Грују и Новака,
Везане их гоним кроз планину,
Још и тебе мислим ухватити
Бијеле ти савезати руке, 170
Да вас водим шехер-Срајеву,
Да вас метнем у моју одају,
Да се имам похвалити чиме
У механи међу јаранима!”
Мисли Алил нико га не чује, 175
Ал' га слуша Сава од Посавља
Па дружини својој говорио:
„Дружинице, моја браћо драга,
Немојте се који преварити,
На Алила пушку истурити, 180
Јер Алила куршум не пробија.
Да га море куршум и олово,
Не би Алил Грују пролазио,
А камоли њега ухватио,
Нит би прошо старога Новака, 185
А још мање њега ухватио!
Но бацајте пушке у јелике,
А држите дрвље и камење,
На Алила јуриш учините.
Алилу је друштво изгинуло, 190
Гонећи се по гори с хајдуци,
Нема Алил до петнаест друга,
Све рањено и искрвављено!”
Кад дружина Саву саслушала,
Побацаше пушке у јелике, 195
А узеше дрвље и камење,
На Алила јуриш учинише,
Те Алила с коња оборише,
Паде Алил у траву на главу,
Алил паде, а Сава допаде 200
Бијеле му савезао руке.
Па кад Сава савеза Алила,
Онда дријеши Грују и Новака,
А дружина похватала Турке,
Ни једнога поштедит' не шћеше, 205
Но свакоме главу одсјекоше.
И Алила погубит' шћедоше,
Али не да Сава од Посавља:
„Немојте га, браћо, погубити,
Жива ћу га слати у Сарај'во, 210
Нека виде аге Сарајлије,
Шта ј' добио у гори с хајдуцим',
Нек се има похвалити чиме
У механи, међу јаранима!”
Па му ноге испод коња веже, 215
А свеза му руке наопако,
Везана га посла у Сарај'во;
Још уз њега књигу оправио
Да га нико одријешит' не смије
Док не дође шехер Сарајеву. 220
Онда рече Грујица дијете:
„Побратиме, Саво од Посавља,
Добра није, нити му се надај;
Почеше нас по гори везати,
Ја ти више харамбаша нијесам!” 225
И Новак му исто проговара:
„Ни ја више хармбаша нијесам!”
Па довикну из грла бијела:
„Весели се, горо Романијо,
Новак ти се покалуђерио!” 230
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
