Đerđelez Alija
Poranio Đerđelez Alija
U Saraj'vu gradu bijelome;
Tek popio na jutru rakiju
Po rakiji kavu šećerliju,
Pa bojali čibuk zapalio. 5
Kad svanulo i sunce granulo,
Do dorata u podrume sađe
Pa opremi kosata dorata,
Te dorata vodi na kovača
Da potkuje kosata dorata. 10
Kad Alija međ' kovače dođe,
Ja da vidiš Đerđelez Alije!
Ne kuje ga, kô se konji kuju.
Sam ga kuje, sam mu noge drži,
Rukama mu čavle udaraše, 15
A noktima vrhe odvrtaše;
Još doratu konju besjedio:
„Davor, doro, davor, dobro staro,
Sjutra ćemo preko Romanije,
Da uhvatim do tri harambaše: 20
Ponajprije Grujicu dijete,
Pa drugoga Starinu Novaka,
I trećega Savu od Posavlja,
Da ih vodim šeher Sarajevu,
Da ih metnem u moju odaju 25
Da ih 'ranim 'ljebom bijelijem
I debelim mesom ovnuskijem,
Da ih pojim šerbet medovinom,
I šećerli vinom i rakijom,
Da se imam pohvaliti čime 30
U mehani među jaranima!”
Misli Alil niko ga ne čuje,
Al' ga sluša Grujica dijete.
Došô Grujo u še+r-Sarajevo,
Da hajducim' kupuje opanke, 35
Da im kupi praha i olova
I kremenja za puške kamenja.
Pa kad Grujo začu lakrdiju,
Opremi se brzo u Saraj'vu,
Pa eto ga gori Romaniji. 40
Kako dođe u svoju družinu,
Kako dođe, boga nazivaše
I ovako njima govoraše:
„Družinice, moja braćo mila,
Kad sam danas bio u Saraj'vu, 45
Da vam čudo neviđeno kažem,
Neviđeno, ni pripoviđeno,
Viđoh braćo, što vidio nijesam
Đe 'no jedan grdni poturica
Na čaršiji konja potkivaše. 50
Ne kuje ga ko se konji kuju.
Sam ga drži, sam mu noge kuje,
Rukama mu čavle udaraše
A noktima vrhe odvrtaše
Pa doratu konju govoraše: 55
„Davor, doro, davor, dobro staro,
Sjutra ćemo preko Romanije
Da uhvatimo do tri harambaše
Ponajprije Grujicu dijete,
Pa drugoga Starinu Novaka 60
I trećega Savu od Posavlja.”
No, družino, moja braćo draga,
Paz'te dobro puta čavlenika,
A ja odoh preko Romanije
Pa da kažem Starome Novaku 65
I da kažem Savi od Posavlja,
Nek s' i oni spreme za mejdana,
Sjutra će nas Alil polaziti!”
To im reče, ostaj zbogom, viknu,
Pa eto ga preko Romanije. 70
A kad bio nasred Romanije,
Nađe Grujo staroga Novaka
I sa njime trideset hajduka,
Pa im svima boga nazivao,
A oni mu prihvatiše zdravlje. 75
Tada Grujo poleti Novaku,
Roditelja poljubi u ruku,
Pa mu onda govoriti pođe,
Sve mu redom po istini kaza
Što je čuo u šer-Sarajevu, 80
Šta je čuo i očim' vidio,
Pa ovako ocu govorio:
„Roditelju, Starina Novače,
Dobro pazi puta čavlenika,
A ja odoh preko Romanije, 85
Te da kažem Savi od Posavlja
Nek se i on za mejadna sprema.”
Pa ga eto preko Romanije;
A kad bio na kraj Romanije,
Nađe Grujo Savu od Posavlja 90
Pa sve njemu po istini kaza
Šta je čuo u šer-Sarajevu,
Šta je čuo i očim' vidio;
Pa ovako Savi progovara:
„Pobratime, Savo od Posavlja, 95
Dobro pazi puta čavlenika!”
Pa on Savi ostaj zbogom viknu
Pa ga eto natrag u družinu.
U lijepo doba dolazio
Po akšamu u jacije prve, 100
Jer ga bješe danak ostavio,
A tavna ga noćca prihvatila.
A kad sjutra jutro osvanulo,
Još ne bješe ni sunce granulo,
Stade jeka gore Romanije. 105
Al' eto ti Đerđelez Alije
Na doratu ko na gorskoj vili,
Na doratu noge prekrstio
Pa uzeo sedelfi tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva, 110
A uz svaku riječ pripijeva:
„Gdje si, kurvo Novaković Grujo?
Danas ću te uhvatiti živa,
Bijele ti savezati ruke,
Vezaću te konju u terćiju 115
Kao putnik divan-kabanicu!”
Misli Alil niko ga ne čuje,
Al' ga Grujo i sluša i gleda,
Pa na društvo ršum učinio,
Opališe trideset pušaka 120
Na Alila u prsi junačke.
No Alilu sreća dobra bješe,
Ne more ga kuršum da probije.
Kad se Alil u čudu vidio,
On poteže sablju dimišćiju 125
Pa razgoni po gori hajduke
I uhvati Grujicu dijete,
Te mu obje savezao ruke
Pa ga konju u terćiju veže
Kao putnik divan-kabanicu. 130
Pa ga eto preko Romanije,
Opet uzô sedelfi tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva,
A uz svaku riječ pripijeva:
„Gdje si sada, Starino Novače, 135
Stari vuče, iz gore hajduče?
Desno sam ti salomio krilo,
Grujicu sam uhvatio tvoga,
Bijele mu savezao ruke,
Još i tebe mislim uhvatiti!” 140
Misli Alil niko ga ne čuje,
Al' ga Novak i sluša i gleda
Pa na društvo ršum učinio:
„Družinice, moja braćo draga,
Potprašite puške garabine, 145
Pa gađajte Đerđelez Aliju
I njegovo trideset Turaka;
Al' pazite, ne ubijte Gruju,
Jer je Grujo vezan među njima!”
Družina ga hitro poslušala, 150
Opališe trideset pušaka
Na Alila u prsi junačke;
No Alilu sreća dobra ti je,
Ne more ga kuršum da probije.
Kad se Alil u čudu vidio, 155
On poteže sablju dimišćiju
Pa s Turcima razgoni hajduke
I uhvati Staroga Novaka,
Te mu obje savezao ruke,
Vezana ga goni sa Turcima, 160
Pa eto ga preko Romanije.
Opet uzô sedelfi tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva,
A uz svaku riječ pripijeva:
„Gdje si, kurvo, Savo od Posavlja? 165
Oba sam ti salomio krila
Uhvatio Gruju i Novaka,
Vezane ih gonim kroz planinu,
Još i tebe mislim uhvatiti
Bijele ti savezati ruke, 170
Da vas vodim šeher-Srajevu,
Da vas metnem u moju odaju,
Da se imam pohvaliti čime
U mehani među jaranima!”
Misli Alil niko ga ne čuje, 175
Al' ga sluša Sava od Posavlja
Pa družini svojoj govorio:
„Družinice, moja braćo draga,
Nemojte se koji prevariti,
Na Alila pušku isturiti, 180
Jer Alila kuršum ne probija.
Da ga more kuršum i olovo,
Ne bi Alil Gruju prolazio,
A kamoli njega uhvatio,
Nit bi prošo staroga Novaka, 185
A još manje njega uhvatio!
No bacajte puške u jelike,
A držite drvlje i kamenje,
Na Alila juriš učinite.
Alilu je društvo izginulo, 190
Goneći se po gori s hajduci,
Nema Alil do petnaest druga,
Sve ranjeno i iskrvavljeno!”
Kad družina Savu saslušala,
Pobacaše puške u jelike, 195
A uzeše drvlje i kamenje,
Na Alila juriš učiniše,
Te Alila s konja oboriše,
Pade Alil u travu na glavu,
Alil pade, a Sava dopade 200
Bijele mu savezao ruke.
Pa kad Sava saveza Alila,
Onda driješi Gruju i Novaka,
A družina pohvatala Turke,
Ni jednoga poštedit' ne šćeše, 205
No svakome glavu odsjekoše.
I Alila pogubit' šćedoše,
Ali ne da Sava od Posavlja:
„Nemojte ga, braćo, pogubiti,
Živa ću ga slati u Saraj'vo, 210
Neka vide age Sarajlije,
Šta j' dobio u gori s hajducim',
Nek se ima pohvaliti čime
U mehani, među jaranima!”
Pa mu noge ispod konja veže, 215
A sveza mu ruke naopako,
Vezana ga posla u Saraj'vo;
Još uz njega knjigu opravio
Da ga niko odriješit' ne smije
Dok ne dođe šeher Sarajevu. 220
Onda reče Grujica dijete:
„Pobratime, Savo od Posavlja,
Dobra nije, niti mu se nadaj;
Počeše nas po gori vezati,
Ja ti više harambaša nijesam!” 225
I Novak mu isto progovara:
„Ni ja više harmbaša nijesam!”
Pa doviknu iz grla bijela:
„Veseli se, goro Romanijo,
Novak ti se pokaluđerio!” 230
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
