Ђевојка се хтјела окупати,
Код Рибнице близу Подгорице,
Па се млада поче свуковати,
Баци кавез у зелену траву,
А кошуљу код воде студене. 5
Искраде се чобан момче младо,
Украде јој рухо са кавезом,
И њезину свилену кошуљу.
Љуто куне лијепа ђевојка,
То зачула Јованова мајка, 10
Па ђевојци тихо одговара:
„Ко ми куне мог сина Јована,
Догодине у мом дому дошла,
А до друге и чедо имала,
Њему баба кошуљу скројила”! 15
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 80.
