Ђевојка је жути невен брала,
У невену љута змија спава,
Ђевојка јој црне очи вади,
Па и' носи занаџији Јови:
"Занаџијо, тако ти заната,
На дер теби очи од змијице,
Па ми сакуј девет прстенова,
И десету бурмицу од злата,
Што ли теби и остане злата,
Окрени га себи око врата."
Ал' говори занаџија Јово:
"Бога теби, лијепа ђевојко,
На дер теби једно повјесамце,
Па ми откај гаће и кошуљу,
Што ли теби и остане платна,
Окрени га себи у дарове."
