Ђевојка и Смиљанић Илија

Извор: Викизворник


Ђевојка и Смиљанић Илија

Ђевојка је ђевојку родила,
Бога моли да и другу роди,
Што молила Бога домолила,
Породила прељу и везиљу.
Преље преде румена Ружица, 5
Везак везе лијепа Аница,
Њој долази Смиљанић Илија:
„Вези Ане, љепо име моје”.
Ал’ говори Анушка ђевојка:
„Ој, Илија очи обадвије, 10
Знаш Илија да сам испрошена,
За делију Бановић Ивана,
Довече ће сватови ми доћи,
Седам стотин’ кићених сватова,
Седамдесет од боја јунака, 15
А пред њима Бановић Иване”!
Љуто цвили Смиљанић Илија:
„Ајме мени, удна срећо моја
Да се ватим бора зеленога,
Зелен би се боре осушио, 20
Да се ватим високог јаблана,
Јаблану би увенуле гране
Да се ватим лијепе ђевојке,
Док се ватим нама’ се удаде”!
Тјеши момка млађана ђевојка: 25
„Муч’ не плачи Смиљанић Илија,
Нег’ узимљи шару по нишану,
Па отиди у Невен планину,
Пак засједи за студену стјену,
Кад најаше Бановић Иване, 30
Погуби га Смиљанић Илија,
Вјера моја, па ћу бити твоја”!
То Илија једва дочекаше,
Па узимље шару по нишану,
Па отиде у Невен планину, 35
Баш засједе за студену стјену.
Пуста јека преко горе црне,
Све са горе полијеће лишће.
А од јеле откидају гране,
Баш од уке коња и јунака, 40
Од весеља кићених сватова,
Пред њима је Бановић Иване,
Угледа га Смиљанић Илија,
Па с’ Илија по кољену куца:
„Ајме мени, удна срећо моја, 45
Каква хоћу погубит’ јунака
Да би с’ чеса не би ни жалио,
Нег’ с’ ђевојке, да је Бог убије
Да би њега млада пропустио,
Ругаће се котарски срдари, 50
И остали наши капитани:
„Ну Илије, једне страшивице,
Не смједе га оком ни видити,
А камол’ му на мегдан изаћи”!
Он погледа пушки низ нишане, 55
Земљи паде, пушци огањ даде,
А Иване на земљицу паде,
Обе му је очи повадио.
Па доноси Аници ђевојки:
„На Анице, драга душо моја, 60
Посло ти је Бановић Иване,
Посло ти двје јабуке зелене”!
Кад Аница очи сагледала,
Вако њему Ана говорила:
„Јер Илија родила те курва, 65
Јер погуби Бановић Ивана,
Вјера моја нећу бити твоја”!
То Илији љуто жао било,
Па је узе за десницу руку,
Па је води на раскршће путе, 70
Па је сјече на четири стране,
Објеси је о четири гране,
Когод иде нека паметује,
Како прође лукава ђевојка.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомене[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 155-156.