Голуб гуче, голобица неће.
„Гукниде ми, моја голубице!
„Да идемо зе гору на воду,
„За гором је бјелица шеница,
„Жење ми је братац и сестрица, 5
„Чувар јој је дивер и снашица.
Дивер својој бесидио снаши:
„Ај снашице, моја душо драга!
„Ево има девет годин' дана,
„Да ти немаш чеда под појасом.“ – 10
„Ај дивере, од злата прстене!
„Још ће бити девет годин' дана,
„Нећу имат' чеда под појасом,
„Док ј' у селу стојла уз вијојла,
„Сваку вече вичи: добар вече, 15
„Отвор' врата, Павловице млада!
„Отвор' врата, па ајде за врата.“
Дивер својој бесидио снаши:
„Ај снашице, драга душо моја!
„Ми ајдемо бијелому двору, 20
„Павла ћемо коњма оправити,
„Ја ћу с тобом у ложницу лећи.
„Када дође стојла уз вијојла,
„А ја ћу је, душо, уфатити.“
Када дошли бијелому двору, 25
Павла јесу коњма оправили,
А он с снахом у ложницу лего.
Гендар звечи, а папуче клепћу,
Кад-ли ето стојле уз вијојла:
„Отвор' врата, Павловице млада!
„Отвор' врата, па стани за врата,30
„Ја ти хоћу с Павлом у ложницу.“
Врата отвори млада Павловица,
Отворила и ишла за врата.
Па је легла у ложницу с Павлом,
Нећиде се к њојзи окренути: 35
„Што је теби, Павле господине!
„Да се нећеш к мени да окренеш,
„То ниј' твоја досадашња била.“
Попаде је за бијело грло,
Удави је, жалостна јој мајка! 40
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 178-179.
