Golub guče, golobica neće.
„Guknide mi, moja golubice!
„Da idemo ze goru na vodu,
„Za gorom je bjelica šenica,
„Ženje mi je bratac i sestrica, 5
„Čuvar joj je diver i snašica.
Diver svojoj besidio snaši:
„Aj snašice, moja dušo draga!
„Evo ima devet godin' dana,
„Da ti nemaš čeda pod pojasom.“ – 10
„Aj divere, od zlata prstene!
„Još će biti devet godin' dana,
„Neću imat' čeda pod pojasom,
„Dok j' u selu stojla uz vijojla,
„Svaku veče viči: dobar veče, 15
„Otvor' vrata, Pavlovice mlada!
„Otvor' vrata, pa ajde za vrata.“
Diver svojoj besidio snaši:
„Aj snašice, draga dušo moja!
„Mi ajdemo bijelomu dvoru, 20
„Pavla ćemo konjma opraviti,
„Ja ću s tobom u ložnicu leći.
„Kada dođe stojla uz vijojla,
„A ja ću je, dušo, ufatiti.“
Kada došli bijelomu dvoru, 25
Pavla jesu konjma opravili,
A on s snahom u ložnicu lego.
Gendar zveči, a papuče klepću,
Kad-li eto stojle uz vijojla:
„Otvor' vrata, Pavlovice mlada!
„Otvor' vrata, pa stani za vrata,30
„Ja ti hoću s Pavlom u ložnicu.“
Vrata otvori mlada Pavlovica,
Otvorila i išla za vrata.
Pa je legla u ložnicu s Pavlom,
Nećide se k njojzi okrenuti: 35
„Što je tebi, Pavle gospodine!
„Da se nećeš k meni da okreneš,
„To nij' tvoja dosadašnja bila.“
Popade je za bijelo grlo,
Udavi je, žalostna joj majka! 40
Hrvatske narodne pjesme, što se pjevaju u Gornjoj hrvatskoj Krajini i u turskoj Hrvatskoj; sabrao Luka Marjanović; Svezak I, u Zagrebu 1864., troškom i tiskom A. Jakića. str. 178-179.