ЂУЛИЋИ III

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
III
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи


Мој је живот тужан пустолина грдна,
Моје ломне груди порушена црква,
Увенуло цвеће по гробу се њија —
Кâ да га је љута отровала змија;
Побегле су тице од сува растиња...
Само још у цркви мали жижак тиња.

Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову?
Тице, цвеће, сунце другамо те зову;
Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада,
Ту је хладно, грозно, куд ћеш тако млада!
Куд ћеш овој цркви, стубови су пали —
Веру су и љубав собом Затрпали.

Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу,
Видиш ону хладну од мрамора плочу,
Ту урежи твоје непознато име,
Па док жижак гори — нек гори пред њиме;
А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила,
Заборави да си икад овде била.

Извори[уреди]

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 174 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.