ĐULIĆI III
| III Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Moj je život tužan pustolina grdna,
Moje lomne grudi porušena crkva,
Uvenulo cveće po grobu se njija —
Kâ da ga je ljuta otrovala zmija;
Pobegle su tice od suva rastinja...
Samo još u crkvi mali žižak tinja.
Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu?
Tice, cveće, sunce drugamo te zovu;
Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada,
Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!
Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali —
Veru su i ljubav sobom Zatrpali.
Al’ već kad si došla u ovu samoću,
Vidiš onu hladnu od mramora ploču,
Tu ureži tvoje nepoznato ime,
Pa dok žižak gori — nek gori pred njime;
A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila,
Zaboravi da si ikad ovde bila.
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 174 , Matica srpska, Novi Sad.
|