ЂУЛИЋИ II

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
II
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи


Мрачни, кратки дани,
Суморно јесење,
На небу облаци —
На срцу камење.
Сестра моја болна,
Оца, мајке нема, —
Ја је љубим, грлим
Рукама обема, —
Грлим, љубим, тешим —
Ал’ суморно вече
Кô да песму пева:
„Ој, пелен-пеленче!“

Ој, не знам је тешит’,
Срце ми је стена;
Лепше ли је теши
Другарица њена.
То румено чедо,
Мелем наших рана,
То пролеће живо
Сред јесењих дана.
Ох, румено чедо,
Пролеће и цвеће,
Знаш ли ону песму:
„Ој, пелен-пеленче!“

Сестро моја, селе,
Тебе мелем вида,
Мене туга мори,
Срце ми се кида.
Реци твојој друзи —
Ох, не реци, ћути, —
Не знам ни сам шта је,
Што ми душу мути.
Ај, румено чедо,
Пролеће и цвеће,
Ја знам ону песму:
„Ој, пелен-пеленче!“

Сестро моја, селе,
Одлани ми тугу,
Ој, загрли, сестро,
Своју верну другу,
Па јој реци, реци...
Ој, не реци, ћути,
Боље је нек не зна, —
Нека ине слути.
Што да чује јаде,
Кад разумет’ неће —
Тужна је то песма:
„Ој, пелен-пеленче!“

Извори[уреди]

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 172-173 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.