ĐULIĆI II
| II Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Mračni, kratki dani,
Sumorno jesenje,
Na nebu oblaci —
Na srcu kamenje.
Sestra moja bolna,
Oca, majke nema, —
Ja je ljubim, grlim
Rukama obema, —
Grlim, ljubim, tešim —
Al’ sumorno veče
Kô da pesmu peva:
„Oj, pelen-pelenče!“
Oj, ne znam je tešit’,
Srce mi je stena;
Lepše li je teši
Drugarica njena.
To rumeno čedo,
Melem naših rana,
To proleće živo
Sred jesenjih dana.
Oh, rumeno čedo,
Proleće i cveće,
Znaš li onu pesmu:
„Oj, pelen-pelenče!“
Sestro moja, sele,
Tebe melem vida,
Mene tuga mori,
Srce mi se kida.
Reci tvojoj druzi —
Oh, ne reci, ćuti, —
Ne znam ni sam šta je,
Što mi dušu muti.
Aj, rumeno čedo,
Proleće i cveće,
Ja znam onu pesmu:
„Oj, pelen-pelenče!“
Sestro moja, sele,
Odlani mi tugu,
Oj, zagrli, sestro,
Svoju vernu drugu,
Pa joj reci, reci...
Oj, ne reci, ćuti,
Bolje je nek ne zna, —
Neka ine sluti.
Što da čuje jade,
Kad razumet’ neće —
Tužna je to pesma:
„Oj, pelen-pelenče!“
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 172-173 , Matica srpska, Novi Sad.
|