Slaba plav od moga života, Bože moj,
sred mora strašnoga, u noći primrkloj,
brodi se sred zime sinjome pučinom
najgore u brime s oblačnom godinom,
u sili vjetara, s gorami od vala,
bez brzijeh jedara i dobrijeh vesala;
put neba je uzmeće val morski i more
zdržat je er neće, aliti ne more;
drugi je val obori k pakljenom ponoru
i grob joj otvori more istom u moru.
Kô da se sahrani, kô da ne pogine
ako ju ne brani s nebeske visine?
Ti vjetre ukroti, tihoću učini
po tvojoj dobroti, Bože moj jedini!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
