Stah se jedno jutro,
Rano sprid zore;
Sritijo sam divojčicu,
Z vrta šetajuć.
V jenoj ruki nosi grozje, 5
V drugoj ruzmarin.
„Podaj mi, ti divojčice,
Kitu, ruzmarin."
„„Hodi s Bogom, mlad junače,
Jer sam žalosna. 10
Sinoć su me zaručili,
Ki mi srcu ni.““
„Muč, promuči, divojko,
On ti bogat je:
Slebra ima, zlata ima, 15
Da mu broja ni.“
„„Ča će slebro, ča će zlato,
Kad mi srcu ni?
Volila bim gola, naga,
Da mi srcu je, 20
I uboga siromaha,
Da me voja je.““
