Стах се једно јутро,
Рано сприд зоре;
Сритијо сам дивојчицу,
З врта шетајућ.
V јеној руки носи грозје, 5
V другој рузмарин.
„Подај ми, ти дивојчице,
Киту, рузмарин."
„„Ходи с Богом, млад јуначе,
Јер сам жалосна. 10
Синоћ су ме заручили,
Ки ми срцу ни.““
„Муч, промучи, дивојко,
Он ти богат је:
Слебра има, злата има, 15
Да му броја ни.“
„„Ча ће слебро, ча ће злато,
Кад ми срцу ни?
Волила бим гола, нага,
Да ми срцу је, 20
I убога сиромаха,
Да ме воја је.““
