Što ste bliedi s malom snagom?

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Što ste blijedi s malom snagom
Писац: Никола Наљешковић




1.


Što ste blijedi s malom snagom,
   nemojte se vi pripasti,
   n'jetko zove mene vragom,
   n'jetko djavlom i napasti.

Koliko smo zla imena, 5
   nijesmo toli zlobne ćudi,
   od nas nije strah ni žena,
   a neg da se straše ljudi.

Što se smjeje svaki od vas,
   pokli nije nijednoga 10
   pri kom nije jedan od nas,
   od velika do maloga?

Što li mi se svak začudi
   videći me ovdi naga,
   pokli nie od svijeh ljudi 15
   ki ne ima svoga vraga.
 
Tko će rijeti bez nas da je,
   slagati će svaki od vas;
   zasve ljudi da nas taje,
   svaki ima svoju napas. 20

Ne dođoh vam kazat mene
   jer svak od vas vraga ima,
   imaju ih po sto žene,
   neg ne stoje vazda š njima.

Vidite me sad velika, 25
   a sad mala, gruba dosti,
   promjenjujem sto prilika
   jer u meni nije kosti.
 
Svi priliku znate našu,
   tijem ne dođoh kazat mene, 30
   nego narav da vam kažu
   od općine od pakljene.

Mi smo ženam vik činili
   i činimo rodit s mukom
   jer smo prvu privarili 35
   ne dinarim neg jabukom.

Ter od taj čas mi imamo
   nada svjema kripos taku,
   mnogo lasno da varamo
   takoj mudru kako svaku. 40

Sve nas za toj nenavide
   zašto im je na nas žao,
   ter da mogu, kad nas vide,
   vrgle bi nas u pakao.
 
Da nas vide posred pakla, 45
   gdi noć i dan mi stojimo,
   ne bi odtle nas izmakla
   dokli dušu ne pustimo.

Zasve zatoj da nam čine,
   svaka nam je od njih draga 50
   jer nam taj trud brzo mine
   a dođe nam opet snaga.

Kada vidi da se koji
   od nas tvrđe njoj oholi,
   ona ga se manje boji 55
   ter slomiti togaj voli.

L'je se žena ne nahodi
   jaka slomit vragu silu,
   neg š njom ki oholo hodi,
   u pakljenu pade spilu. 60

Zasve da se od tej spile
   ne budemo mi bojati,
   tuj se krate naše sile
   ter počnemo mi plakati.

Tko bi mogo vjerovati 65
   da plačemo tada milo,
   da se tuj plač ne obrati,
   [. . . .] jer bi gore bilo.

Tuj u paklu nam usteku
   bijele pjene iz čeljusti 70
   ter učine kako rijeku,
   od tuge se duša pusti.

Svi smo čudne mi naravi,
   kako čuste sad od mene,
   ma da pamet tko postavi, 75
   čudnije su stokrat žene.

Vesele se u pakao
   kad letimo strmoglavi,
   a poslije im bude žao
   kad nas pako taj izdavi. 80

Tko bi volju ispunio
   od prokletijeh ovijeh žena,
   mogu reći da bi bio
   taj satvoren od kamena.
 
Što imati žele tvrdo, 85
   kad imaju toj u ruku,
   sve izmeče same grdo,
   pak imaju zatoj muku.

Kad bi š njome vazda bila
   kako s ljudim vrag i napas, 90
   svaki bi ju čas morila
   da zna umrijet š njome taj čas.

Prem Bog žene cić pokore
   zacjeć naše na svit stvori,
   da nas tužnijeh vazda more 95
   i da za nje vazda gori.

Vjerujte mi što vam kažu,
   riječi ke se vam govore,
   sve vam za smijeh istom lažu,
   žene djavle er ne more. 100

Neg smo svi mi vražje ćudi,
   jer u paklu svaki voli
   i dan i noć da se trudi
   za grijeh oni naš oholi.
 
Ter ki tvrđe glavu dviže 105
   cjeć proklete oholasti,
   ončas bude pasti niže
   doli glavom u propasti.
 
Kad nas narav na svijet stvori,
   ne učini oči u nas, 110
   da nas strahos ne umori
   gledajući tamnu propas.

Zasve da tuj nije zrake,
   neg tamnosti n'jeke čudne,
   mi umijemo pute svake 115
   bolje neg vi ovdi u dne.

Proskačemo gori-doli
   sjemo-tamo udaraje
   i ništor nas ne zaboli,
   tuj nam kripos narav daje. 120

Ter još dublje tuj upasti
   sa svom snagom nastojimo,
   ma u našoj nije vlasti
   da mi dugo tuj stojimo.

Jer pakljene tej vrućine, 125
   kako čuste vi od mene,
   bljuvati nam ončas čine
   iz čeljusti bijele pjene.

Oholas je naša taka
   da nam čini dvizat glave, 130
   pak smo mekši od bumbaka
   jer nas pakli ti izdave.

Kad nas pako taj izmori
   i kad vidi od nas veće
   da ne ima što da gori, 135
   opeta nas nadvor meće.

Prostite mi, drage žene,
   zašto slagah ovoj od vas,
   ja ne tajim, mnokrat mene
   da smiriste i svijeh od nas. 140

Vi ste mile, vi ste blage
   mnogo veće nego ljudi,
   ne mrzite vi na vrage,
   prem ste n'jeke naše ćudi.

Vi studena ogrijete, 145
   obučete mnokrat gola,
   vi nemoćna podvignete,
   a slomite vi ohola.

Ovi svjet moj sada čujte:
   kako dosad tako i naprijed 150
   u ljubavi napredujte,
   jer je mnogo dobar taj red.

Ovo meni oholasti
   govoreći s vama dođe,
   trjebuje mi u propasti 155
   u pakljene da se pođe.

Cić togaj vas smirno molju,
   za zlo meni ne ima'te,
   jer od pakla imam volju,
   to je narav naša, znajte. 160


Ovo čujem družbu moju
   gdi se spravlja doći sada,
   da vam svire i da poju
   ovijeh svetac od poklada.

Svaki ima surlu glatku, 165
   mnogo l'jepšu neg pastiri,
   svaka ćuti rados slatku
   kad joj surla taj zasviri.

Nut ih mirno poslušajte,
   i muče se svak namjesti, 170
   od njih straha ne imajte
   jer će oto sad izl'jesti.



Razlike[уреди]

Izvor[уреди]

Nikola Nalješković: Književna djela, priredio Amir Kapetanović, Matica hrvatska, Zagreb, 2005, str.457-462


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.