Чловиче, никога толико срчано
не љуби, без кога живит је скончано;
зашто ћеш живот свој у руке смрти дат,
покли се драги твој други тî може зват.
Тер када кон тебе не видиш ствар твоју,5
не видиш сам себе неголи смрт своју;
ар већи не вели на свит се непокој
нер дразих тко жели, како зна живот мој.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
