Čestita ova noć vrhu svieh blažen'ja

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Čestita ova noć vrhu svieh blažen'ja
Писац: Хорације Мажибрадић


Čestita ova noć vrhu svieh blažen'ja




   Čestita ova noć vrhu svieh blažen'ja,
s kom plata htje mi doć' za sva ma služenja,
   noć slavna, u koju stekoh dar s milosti,
za ki dar još stoju ja vesel zadosti.
   Za č onu, ku dvorih sve moje vrieme ja, 5
srce joj otvorih, što se čut' dostoja,
   i side na prozor, odkle mi rieč reče,
za ku rieč razgovor srdašce me steče;
   praša me, da pravim moju njoj ljuvezan,
za koju još slavim liepos nje u pjesan: 10
   istina ako je, da ćutiš za me plam,
spravan sam, da tvoje boljezni izvidam
   da stvorim za tebe — — — — — — — —
jak sama — — — — — — — — — —— — — —
Ovo ja — — — — — — — — — — — — — — — 15
— — — — — — — — — — — — — — — — — —
   I — — — — — — — — — — — — — — — —
— — — — — — — — — — — — — — — — — — —
   M — — — izrekoh, da me tko ne čuje
ljuvezan, ku stekoh, i ka duh moj truje. 20
   Za č blizu koji tuj stahu joj okoli,
od njih se ne varuj, reče mi, pak doli
   doteče ter mojoj ukaza mladosti,
koliko drage njoj biše me radosti.
   Kaci dogje k meni tač, gdi mogah bolje njoj 25
izrieti vas moj plač i ljuven nepokoj,
   stavih um i pamet, srce me i misal,
da budem njoj izriet', što ne bih ispisal.
   Kad me ču, što rekoh, otvori slatki smieh,
pak celov nje stekoh od usti medenieh. 30
   Taj čas mi odluči, da veće život moj
kroz ljubav ne muči, ni ćuti nepokoj.
   Reče mi: tva ljubav, ka sliedi moju tač
goruće ne pristav, neću da družiš plač.
   Za č vjerno tko ljubi, kako ti sad mene, 35
nije pravo da sgubi u željah spomene;
   hoću toj, neka znaš, na pamet i držiš,
skoro liek da prljaš i željam moć skršiš,
   koje ti čine tač nk obraz roniti
s uzdasim grozni plač, i boles ćutiti. 40
   Da ovo sad nije moć, kako sam dobro viš,
vrieme će skoro doć, da prijaš, što želiš.
   Neću da zabude moja te l'jepota,
nego ako smrt bude skratit' mi života.
   Kad mi to izreče, za zlamen istine 45
rieh, da se toj steče da malo bez hine,
   vjeru mi taj čas da, neka još ufanje
život moj povlada — — — — — — — — — — —
   a kad nje u mojoj — — — — — — — — —
misli svak u kojoj — — — — — — — — — — 50
   jer cienim, da meni — — — — — — — —
u želji ljuveni — — — — — — — — — — — —
   toliku život moj ljuvezan oćuti,
da mi se vas pokoj u trudu zamuti.
   Za č počeh u željah kako plam goriti? 55
gdi držim što željah a ištem želiti.
   Od one ja ruke što činih i tvorih
ka mi da sve muke i zelju kom gorih?
   Govorit' da bih stal sve me dni u pjesni,
ne bi vik izrekal tolike ljuvezni. 60
   Smišljaj ti, koji mreš za ljubav i goriš,
takuj stvar da stečeš, što od nje uztvoriš.
   Jer scienim, tko meni da sviet da vas u dar,
veći ja ljuveni scienil bih ovi dar.
   Za koji ma mlados već pomnji i haje, 65
nego li ka rados men' ina sva daje.
   Za č ovo ona jes, život moj ku obra
za diku i ures vrh ina sva dobra.
   U kojoj radosti onu noć provodeć,
od naše mladosti ne bi tu, tko hti reć'. 70
   U toj dan osvanu, stavismo kletve moć
pošad svak na stranu za opet tuj skoro doć'.
   Reče ona: dragi moj, dogji opet dovečer,
kad uzmeš snom pokoj, i ja ću takodjer.
   Za tiem pak vjere rad još celov medeni 75
htje mi dat' u zaklad, da će opet doć' k meni.
   Tad oba obli plač, kad se od nje htih dilit'
kunuć se na nag mač, da ću nje u vik bit'.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 379 година.