Čemu već da cvilim? zašto li nastoju Писац: Динко Златарић
* * *
Čemu već da cvilim? zašto li nastoju,
tužeći da smilim neharnu gospoju?
Kad se njoj haje tač za moje ne volje,
jak lavu za gork plač od onih ke kolje,
i moru, kad s' jadi najvećim s vihara, 5
za uzdah čeljadi blide koj smrt' stvara.
Pokle se taj u njoj nemilos objavi,
(pravo je rijet ovoj) ni ljudske naravi.
Kagod hrid na svit saj od gora gdi vazda
leda jes i gdi zmaj pribiva nju sazda, 10
i mlikom zadoji kagodi ljuta zvir
ka spravna sveđ stoji človiku dat nemir.
Prij' će moć svjetlji bit od sunca noćni mrak,
i prij' će zahodit u istok sunčan zrak,
i prij' će sve nestat na nebu svitlosti, 15
neg ona vik imat vrh mene milosti.
I pokli ufanja ni mi već živiti,
zač da se imam ja od smrti strašiti?
Veselo meni je poć skusit tuj boles,
zašto zled zla nije, koja zlu svrha jes. 20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 194, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
