Чему већ да цвилим? зашто ли настоју Писац: Динко Златарић
* * *
Чему већ да цвилим? зашто ли настоју,
тужећи да смилим нехарну госпоју?
Кад се њој хаје тач за моје не воље,
јак лаву за горк плач од оних ке коље,
и мору, кад с' јади највећим с вихара, 5
за уздах чељади блиде кој смрт' ствара.
Покле се тај у њој немилос објави,
(право је ријет овој) ни људске нарави.
Кагод хрид на свит сај од гора гди вазда
леда јес и гди змај прибива њу сазда, 10
и мликом задоји кагоди љута звир
ка справна свеђ стоји чловику дат немир.
Приј' ће моћ свјетљи бит од сунца ноћни мрак,
и приј' ће заходит у исток сунчан зрак,
и приј' ће све нестат на небу свитлости, 15
нег она вик имат врх мене милости.
I покли уфања ни ми већ живити,
зач да се имам ја од смрти страшити?
Весело мени је поћ скусит туј болес,
зашто злед зла није, која злу сврха јес. 20
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 194, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
