Zapovid od vile obslužih, stvar malu,
ka reče: "Sad, svile, dostojiš svu hvalu,
jer mene počita prislavni posluh tvoj,
ter sam ja očita svršeno da si moj."
Život moj uzbijesni ter zaupih: "Gospoje, 5
da li se u pjesni ovaj rič ne poje?
Malo je tko ljubi za ljuven stvoril plam -
tko život ne izgubi jak Tizbe i Piram."
Veće rič ne rekoh; toliku u sebi
oholas ja stekoh, ter se mnih na nebi. 10
Nu misli tko pozna komu tuj zavidih,
jer zorom nigdar sna slađega ne vidih:
da kada okruni i vinča me grlo,
radosti napuni život se moj hrlo.
Ostalo tko ne vi? Da mi se istraju 15
ovako danci svi, živil bih u raju!
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
