Za vječnu spomenu od drage vile me
na te, tvrd kamenu, bilježam nje ime,
neka ti nje ures spoviedaš vik na svit,
pokli ti dano jes, da si tač vjekovit.
Ako te ко uzpita: Hepa li bješe taj? 5
rec': ljepša od svita; a liepa kako raj.
Nada sve višnji zgor u nje hip postavi
razum, čas i razbor vrhu sve naravi.
I bješe plemena vriedna i velika,
nu mi pri' vremena nju uze smrt prika 10
Cviet er nje mladosti ne stignu dvaes lit',
prika smrt zadosti hotil' je rastvorit',
a sve toj, na sviti da ni' nje uresa,
hotiv ju staviti vrh trećieh nebesa.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
