Za moju nesreću molbami ke stvorih Писац: Динко Златарић
PJESAN LXIV
Za moju nesreću molbami ke stvorih
odgovor bi: „neću" što viku čut ne mnih.
Pogrdi gospoja život moj skončani
ki želi pokoja, i milos zabrani.
Vjera s kom odavna služim ju ne može 5
prid njom bit ispravna, da mi što pomože.
I blijedi moj obraz, po kom se vidim mrit,
ne ima nijednu vlas činit me požalit.
Tijem ću pun bolezni kroz nemir prinudi
trajati moje dni dalece od ljudi; 10
sred puste planine tužiću i cvilit,
gdje gorske živine sa mnom će plač dilit.
I dokle smrtni san usnut ja ne budu,
moj će duh nemiran vazda bdit u trudu,
u toli zla prika stavi me iznevar 15
ma ljubav velika i tvoja zla nehar.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.202, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
