За моју несрећу молбами ке створих Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXIV
За моју несрећу молбами ке створих
одговор би: „нећу" што вику чут не мних.
Погрди госпоја живот мој скончани
ки жели покоја, и милос забрани.
Вјера с ком одавна служим ју не може 5
прид њом бит исправна, да ми што поможе.
I блиједи мој образ, по ком се видим мрит,
не има ниједну влас чинит ме пожалит.
Тијем ћу пун болезни кроз немир принуди
трајати моје дни далеце од људи; 10
сред пусте планине тужићу и цвилит,
гдје горске живине са мном ће плач дилит.
I докле смртни сан уснут ја не буду,
мој ће дух немиран вазда бдит у труду,
у толи зла прика стави ме изневар 15
ма љубав велика и твоја зла нехар.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.202, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
