Venere i Adon/Prvi prizor
| ←Naslovna | Venere i Adon Писац: Марин Држић Prvi prizor |
Drugi prizor→ |
Priđe neg se šena odkrije Vlasi govore.
VUKODLAK
Ah, vince gizdavo, milo ti si piti,
tebe ti je pravo do neba slaviti!
Vodice studene, meni ćete oprostit,
na piru u mene nećete ni prag prit!
Med njeki ushvale kakono slatku stvar,
pri vincu ostale slasti su za ništar!
Što 'e papar ki grije i čafran veseli?
Tko vinca ne pije, vazda se dreseli.
KOJAK
Bog da', Vukodlače, ki se s vincem rveš,
ali 'e vince jače. Odkuda takoj greš?
VUKODLAK
Ja sam Grizivino a nijesam Vukodlak:
grizem, žvem, ijem vino brz, krjepak, hitar, lak.
Uklon' se svak meni, knezu Grizivinu;
prilike meni nî, kad što dobro pinu.
KOJAK
Nut hlapa gdi hlapa! Hlapa', hlape, takoj!
Da je peču štapa! Nu čeka', svinjo, stoj!
VUKODLAK
Muči, kozo, muči! Jučer me vlastelin,
Vlahe Držić, ruči, vlasteoski pravi sin,
da ću pjan i sit bit za vas mjesec ovi.
KOJAK
Odkle ideš, umiješ rit? Jeli te vukovi!
VUKODLAK
Ženi se taj mladić i vodi vladiku
roda Sinčičevîć anđeosku priliku.
Stárom tî vlasteli mjere srebro i zlato.
KOJAK
Istom hlap dedeli! Ter, kozo, gdi je to?
VUKODLAK
Vreću jarebica jučera mu prodah
i peset piplica, i dobru platu imah.
KOJAK
Svinja je nješto snio, ter pjan sad bugari.
VUKODLAK
Bogme sam iznio pô torbe dinari.
KOJAK
Nu čeka', hlapino, neć' rijet odkle ideš?
VUKODLAK
Znaš, ere je vino sa mnome; kud urveš?
KOJAK
Sinovče, uzmi bat, omjeri mu pleća!
VUKODLAK
Bogme ti činih znat što je vruća leća.
Nut bijede, ku ište u Dubrovniku oženit!
Što će ovo smetlište?
KOJAK
Što hoćeš, svinjo, rit?
Jeda mu neće dat djevojku kmecku kćer?
A da ti 'e, svinjo, znat; govoreno 'e jučer
u Gradu za njega, odkle pjan ideš ti;
djevojku mu i svega obećaju dati.
Vlahe, gdi si bio i, hlape, gdino si
glavu vina nalio?
VUKODLAK
Grbavoj toj kozi?
A prem za njim mraše njeka godišnica,
sve me ispitovaše ovacijeh rilica;
a prem se će vitez uza nju ispokojit,
a za nidan pinez neće ga ona izgubit.
GRUBIŠA
Ako nije lijepa, neću ju uzeti.
VUKODLAK
Jednim je okom slijepa.
GRUBIŠA
Da neka ide k šteti!
Neću ni pozirat na tu ja, majde t' ne!
VUKODLAK
Dat ti će izbirat vitezu s krajine!
Gdje ti 'e konj, kopje i štit, junače, za boga
na polje da ti 'e izit? I govna li ovoga
mislite ženiti?
KOJAK
Mislimo, hlapino!
GRUBIŠA
Ter što hoć', jarče, riti?
KOJAK
Probav', svinjo, vino,
inako t' ovaj bat omlatih o glavu.
VUKODLAK
Istom me nemoj dat izjes tomu lavu, -
nemoj, gospodine, prosti mi boga rad!
GRUBIŠA
Kurvine hlapine!
KOJAK
Sinovče, hod'mo u grad.
VUKODLAK
Kako upravite u Pločku ulicu,
u rep celunite Rusu Milašicu;
a ti, krajičniče, Orlandu se javi...
KOJAK
Nut gdi svinja viče!
VUKODLAK
... da t' ono opravi.
GRUBIŠA
Pjanico uscana, još ti ću odgristi nos,
proće malo dana.
VUKODLAK
Grubiša, nu ti moz!
Što mi se gonenu?
Zovem se Sedmi muž, prezime Dugi nos,
nosim dom kako spuž na sebi gdi sam gos.
Pijem vince bez vodice;
voda mi je bistra mila,
gdi ma ljubi mije lice
kad je od ruže venčac svila.
VLADE, mati Grubiše
Mlađahti sinko moj, djetece mo'e drago,
kuda mi ideš toj, moje velje blago?
Kuda mi hoćeš poć, mo'e vito kopjice,
a majku hoćeš oć, da roni suzice,
da tebe, sunačce, tva majka ne gleda,
da majci srdačce tužno se raspada?
A ti, zli čovječe, kuda mi vodiš sad
toliko daleče hranjenje moje u grad,
mu perlu, moj bosil, moj mio garopalak
koji sam ja gojil' u staros mu štapak?
VUKODLAK
Oto ga ide prodat, bracki ti ću riti;
nemoj mu š njime dat, sestrice, otiti.
KOJAK
Pođ' s vragom i š njime! Jeda ga ja vodim?
On putem svojime, a ja mojim hodim.
VLADE
Vrati se, sinko moj, k tvomu stanku, mîle,
ne hodi mi takoj, da te ne uzmu vile,
ke noćno kon vode, moj sinko ljubeni,
tanačce izvode u gori zeleni.
VUKODLAK
Čuva' ga od vila! Ako ga vidješe
tako ličca mila, ončas ga uzeše!
VLADE
Jaoh meni, ne sluti, molju te, junače!
zlo mi srce ćuti! Hodi mi, moj brače.
GRUBIŠA
Majde t' ga neću sad vragut bat domom it, -
svakako poću u Grad djevojku isprosit.
Bogme ga na pašu ne mogu veće it;
ja se sam, da t' kažu, odlučio oženit.
Njeka godišnica za mene sve pita
kako mjesec lica.
VUKODLAK
Ku li gospar pita
priklami i ckvarom? Jes, bogme, za njim mre.
VLADE
Nemoj ve, sinko, tom!
VUKODLAK
I ta gospara tre!
VLADE
Nije bo tuj gospoje; zatoj se gubine
tuj čine svakoje.
VUKODLAK
Kadgodi se i pine.
VLADE
Um'ju godišnice i gosparu bradu
oskubsti, obijesnice, tamo u tomem gradu,
gospi odgovarat i, što mogu, krasti,
i po gradu udarat, kučetine, u lasti;
ckvaru opilaje, a hljebe mažući
zadnjicâ svaka je, da im ih nî moć vući;
a vina lončine sve pune imaju
što kradu, rabine, pak pjane igraju.
S gospodarom vole na baštinu obit
neg s gospom; tuj stole nose gdi će sidit.
Koliko ohšubâr gospe im omlate
o glavu, - čudna stvar, kako u gvozdje mlate;
tvrđe su glavine neg sohe hrastove,
a kako kravine vazda su jalove.
VUKODLAK
Naš vitez to bi ktio, mliječno štogodi;
bez truda rad bi bio da mu odar plod plodi.
KOJAK
Nut svinje uscane, gdi neće, brate moj,
da nas se ostane!
VUKODLAK
Grubiša, ja sam tvoj:
peci loj, ter se goj, i brate zbogom stoj!
VLADE
Ohaj ve, sinko moj, graćcke godišnice
voditi na stan svoj hude puštenice.
Ja ti ću u selu djevojku isprosit
gizdavu Veselu, ka ti će draga bit.
GRUBIŠA
Ja hoću pritilu, da me u zimu grije.
VUKODLAK
Nađ' mu gorsku vilu! Za žiganta nije
ka suha kožina; nađi mu pritilo,
ne umori sina, bludilo tve milo.
GRUBIŠA
Ohaj me se, jarče! Ah, pjanče uscani!
Oto za nas parče parci i neznani.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
|