Velmi ti je gorušta, moj Bože, ljubav tva,
za koju ti pušta nebeska dobra sva,
za koju višnji raj s anđeli ostavi,
a pride na svit saj dil naše ljubavi.
Človik se učini, pripravan na tuge, -
čuda Bog jedini što stvori za sluge!
opojen ljubezni, nimalo ne stavi
na pamet boljezni cić naše ljubavi.
Na križ se da propet, da naš grih odkupi,
da naš grih, dim opet, sam sobom zastupi.
Oh, tko bi okusil ljubavi tej tvoje,
slatko t' bi prosuzil za zlobe sam svoje,
a slađe za tebe, ki s' naša dobrota,
ne štedil sam sebe ni svoga života;
najliše kad taj dan gdi slatko vapiješ:
ako si tko žedan, hod' da se napiješ.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
