Velmi se veselih ovomu dnevi ja,
veće ga poželih ner trudan pokoja,
jer kada imah glas da ćete ovdi prit,
oćutih jednu slas, za rados mnjah umrit.
Toliko bi vel'je mojojzi mladosti 5
veliko vesel'je, još veće radosti,
da kad se u ov dvor očito ugledah,
nî tadi razgovor komu se ja ne dah;
jer dobro ufaje svak se nas veseli,
još veće gledaje kon sebe što želi. 10
Ter ovo za rados pamet mi sva bijesni,
toliku čuh slados cjeć tvoje ljuvezni,
cić tvoje milosti koja me tiši sve,
ter imam smilosti poljubit ličce tve.
Prisvitla diklice, ne samo da smim ja 15
poljubit tve lice jak sunce koje sja,
nu viđu jer meni na svu sad volju jes
tvoj obraz rumeni i njegov vas ures,
koji mi ljuvene sve želje ukroti,
kad vidih ja mene pri tvojoj dobroti.20
Ter kad me uhvati tva lipos za grlo,
rekoh se ne zvati rečen'je umrlo;
zač mi svis otide grleći stvar onu
ku mnozi da vide u željah sve tonu.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
