Lipa Dujka u majke jedina,
Prosila je dva lipa miadića:
Lipo jin je Dujka besidila:
„Oba mlada, oba ste mi draga,
„Od obadva ne ću nijeđnoga.“ 5
A najposli majka je je klela:
„Bogt’ ubija, ćeri, Dujko moja,
„Ti si mogla za onoga poći
„Koji ima knću od istoka;
„A pod kućon smokva mu zimnjaća, 10
„Ti si mogla nasušiti smokav,
„Za šest lita ništa manje dušo!
„Ti si mogla za onoga poći
„Koji ima kuću od zapada;
„Pod kućon mu zelena naranča, 15
„Pod narančon katriga od zlata,
„Ti si mogla siditi u ladu,
„Svoga draga pujati u glavu;
„Koji ima sitne tamburine,
„U češće bi Dujki tamburao!" 20
