Липа Дујка у мајке једина,
Просила је два липа миадића:
Липо јин је Дујка бесидила:
„Оба млада, оба сте ми драга,
„Од обадва не ћу нијеђнога.“ 5
А најпосли мајка је је клела:
„Богт’ убија, ћери, Дујко моја,
„Ти си могла за онога поћи
„Који има кнћу од истока;
„А под кућон смоква му зимњаћа, 10
„Ти си могла насушити смокав,
„За шест лита ништа мање душо!
„Ти си могла за онога поћи
„Који има кућу од запада;
„Под кућон му зелена наранча, 15
„Под наранчон катрига од злата,
„Ти си могла сидити у ладу,
„Свога драга пујати у главу;
„Који има ситне тамбурине,
„У чешће би Дујки тамбурао!" 20
