Udovica — Le Comtelsse d'Escarbagnas9

Udovica
Писац: Жан Баптист Поклен Молијер
ŠENA DEVETA

ŠENA DEVETA

Ivan djetić (s knjigom Džonu), Džono, Deša, Ivo, Anica i isti

     Ivan (s knjigom): Evo vam ovdi, gosparu, jedne knjige koju mi su priporučili da vam je ončas dam.
     Džono (lega): »Ako ti je od potrebe za koji tvoj poso znat, šljem ti ončas ovi aviz. Svađa i diference, koje su bile među tvojijem rodjacima i Aničijem, sve se je smirilo, s ovijem però da se ti imaš vjerit za nju. Bona sera«.
In verità, evo ti dje je i naša komedija dospjela!
     Anica: A, Džono, koja je ovo sreća! Naša ljubav je li mogla igda ufat ovako čestitu sreću?
     Deša: Kako? što to hoće rijet?
     Džono: Ovo hoće rijet, gospo, da se ja vijeram za Anicu, i ako me ćeš poslušat, za da je podpuna komedija i da joj ništa ne manka, ti se vjeri za gospara Iva, a daj Antoniju Petru, njegovu djetiću; ona će bit tvoja kamarijera, a on njegov kamarijer.
     Deša: Kako? ovaku je učinit jednomu čeljadetu od moje kvalitati?
     Džono: Ma bez učinit ti ikakva kriva, u komedijam hoće se da je ovakijeh stvari.
     Deša: Gosparu, hoću se vjerit džusto za njega za despet i tebi i za despet od svega svijeta i za činit neka svak zgučulava.
     Ivo: To će bit moja čas, gospo.
     Džono: Dopusti nam, gospo, da sa svom gučulom možemo vidjet ostalo od ove fešte što smo spravili.

Svrha od Udovice.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.