Удовица — Ле Цомтелссе д'Есцарбагнас9
| ←Шена осма | Удовица Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ДЕВЕТА |
Иван (с књигом): Ево вам овди, госпару, једне књиге коју ми су припоручили да вам је ончас дам.
Џоно (лега): »Ако ти је од потребе за који твој посо знат, шљем ти ончас ови авиз. Свађа и диференце, које су биле међу твојијем родјацима и Аничијем, све се је смирило, с овијем перò да се ти имаш вјерит за њу. Бона сера«.
Ин веритà, ево ти дје је и наша комедија доспјела!
Аница: А, Џоно, која је ово срећа! Наша љубав је ли могла игда уфат овако честиту срећу?
Деша: Како? што то хоће ријет?
Џоно: Ово хоће ријет, госпо, да се ја вијерам за Аницу, и ако ме ћеш послушат, за да је подпуна комедија и да јој ништа не манка, ти се вјери за госпара Ива, а дај Антонију Петру, његову дјетићу; она ће бит твоја камаријера, а он његов камаријер.
Деша: Како? оваку је учинит једному чељадету од моје квалитати?
Џоно: Ма без учинит ти икаква крива, у комедијам хоће се да је овакијех ствари.
Деша: Госпару, хоћу се вјерит џусто за њега за деспет и теби и за деспет од свега свијета и за чинит нека свак згучулава.
Иво: То ће бит моја час, госпо.
Џоно: Допусти нам, госпо, да са свом гучулом можемо видјет остало од ове феште што смо справили.
|